Klimatske promene: da li je vađenje nafte iz Severnog mora u skladu sa ustavom

Tako grupa mladih u Sjedinjenim Državama dokazuje da globalno zagrevanje dovodi do kršenja Petog amandmana Ustava SAD koji govori o pravu na život, slobodu i privatnu svojinu.

Neki pravnici smatraju da je takvo pozivanje na ustav prilično „apstraktno" u poređenju sa konkretnim zakonima i porezima kojima bi se kontrolisala emisija štetnih gasova. Vlada Norveške i administracija Donalda Trampa odbacuju takve argumente. Ipak, neki sudski postupci su doveli do uspeha, pa je tako 2015. godine sud naložio Vladi Holandije da smanji emisiju gasova staklene bašte.

Širom sveta, devedeset ustava sadrži određene članove koji garantuju zaštitu životne sredine. Član 112 Ustava Norveške govori o očuvanju zdrave životne sredine za buduće generacije.

„Želimo da Sud utvrdi da klimatske promene nisu neko sporedno, već fundamentalno pitanje", kaže Dženifer Morgan, izvršna direktorka „Grinpisa", čiji će se advokati pojaviti ove nedelje na Sudu u Oslu.

„Ustav predstavlja ta osnovna prava", rekla je ona novinarima u Bonu, gde dve stotine država radi na tome da učvrsti Pariski dogovor o klimatskim promenama iz 2015. g. pošto je američki predsednik Donald Tramp odlučio da se Amerika povuče iz dogovora.

Norveški spor su pokrenuli „Grinpis", „Nejčer" i grupa mladih. Oni smatraju da dozvole za vađenje nafte iz 2015. g. krše Ustav jer se Norveška složila sa zajedničkim ciljevima iz Pariza da se era fosilnih goriva završi do kraja ovog veka.

Državni tužilac Norveške tvrdi da dozvole koje su dobili „Statoil", „Ševron", „Lukoil", „Konoko Filips" i drugi nemaju nikakve veze sa Ustavom. Norveški zakoni o zaštiti prirode su među najstrožima na svetu.

Tvrdnje organizacija koje su podnele tužbu zasnivaju se na „veoma širokoj, političkoj interpretaciji člana 112 Ustava", kažu u Kancelariji državnog tužioca.

Aktivisti kažu da je slučaj mnogo više od pravne bravure. Ako izgube slučaj, moraće da plate sudske takse u iznosu od 500.000 dolara.

Prema podacima UN, u dvadeset pet država vodi se više od devetsto sporova u vezi sa klimatskim promenama. Zanimljiv je primer žalbe seljaka iz Perua ‒ on se žalio na presudu u Nemačkoj, dokazujući da je emisija gasova staklene bašte koju emituje RWE (Rhenish-Westphalian Power Plant) delimično odgovorna za topljenje lednika na Andima koje preti da izazove poplave. Niža sudska instanca je odbila njegov zahtev za kompenzacijom.

Od dogovora u Parizu 2015. godine sve je veći broj sudskih sporova. Treba reći da istraživači sve više govore o tome da emisija gasova staklene bašte povećava rizik od ekstremnih događaja kao što su talasi vrućine u Evropi ili velike padavine u Indiji. Sve to možda nagoveštava nove zahteve...

Priredio: Bojan Glavonić