Folna kiselina za sve

Baka je rodila moju mamu u kući. Kumina baka se porodila na sličan način. Komšijin otac je rođen u šumi a majka na njivi. U pričama praćenim i ponekom crno-belom fotografijom bebe u perini, jasno je da su se deca rađala u radosti, ali bez mnogo panike, planova, brojnih pregleda… Malo je verovatno da su žene pre sto godina (kada su radile na njivama i rađale po kućama) pile folnu kiselinu i kompleks Be-vitamina pre začeća i u prva tri meseca trudnoće. Suplementacija (dodatni unos) folne kiseline danas se podrazumeva i naučno je zasnovana.

Hrana je drugačijeg kvaliteta nego nekad. Pesticidi su decenijama u upotrebi. Umanjena je biološka vrednost namirnica. Mnogo je štetnih navika u ishrani; brza industrijska hrana, kao i konzumiranje duvana i alkohola remete apsorpciju i metabolizam vitamina B, što dodatno doprinosi pomenutom nutritivnom riziku, objašnjava dr Verica Ivanovski, specijalista ginekologije i akušerstva, supspecijalista perinatolog.

Uz sve to, nauka je prepoznala i poseban rizik za koji je odgovorna genetika. Urođeni enzimski deficit (MTHFR mutacija) izaziva poremećaj metabolizma folne kiseline. Ljudi koji imaju tu mutaciju su kandidati za posebnu suplementaciju.

Folna kiselina i njen značaj otkriveni su četrdesetih godina prošlog veka. Znatno utiče na sintezu DNK i uopšte, na ćelije koje su u deobi. Davno je uočeno da se usled poremećaja metabolizma folne kiseline kičmeni stub bebe nepravilno razvija (spina bifida), a ređe se javlja i anencefalija...

U trudnoći je povećana potreba za folnom kiselinom zbog ubrzanog rasta i umnožavanja ćelija, pa su u posteljici, organu preko kojeg se beba hrani i diše, višestruko povećane količine folne kiseline u odnosu na krvotok majke. Postoji preporuka da se mesec dana pre planirane trudnoće i tokom prva tri meseca trudnoće folna kiselina unosi u dozi od 400 mcg i to se zove primarna preventiva.

Ženama koje su imale dete sa spinom bifidom (ili nekim drugim poremećajem u razvoju nervnog sistema) daje se višestruko veća doza folne kiseline, i to je sekundarna preventiva, objašnjava dr Ivanovski, koja radi kao šef Odeljenja za prijem, specijalističke i konsultativne preglede u Institutu za majku i dete „Dr Vukan Čupić".

Folna kiselina ima značajnu ulogu i u predupređivanju kardiovaskularnih poremećaja, malignih oboljenja, neuroloških poremećaja.

Na osnovu tablica može se proceniti koja namirnica i u kojoj količini sadrži folnu kiselnu. Sintetički preparat se jednostavno dozira, resorpcija je zadovoljavajuća, pa se u nekim zemljama folna kiselina dodavala u brašno. Svakako treba istaći da je folnu kiselinu potrebno unositi u prirodnom obliku kad god je to moguće.

 

broj komentara 3 pošalji komentar
(sreda, 20. mar 2019, 11:27) - anonymous [neregistrovani]

nada

anonimus,svaka vam čast.Zapeli naše bake te ovako ,te onako,asmrtnost porodilja i beba bila sačuvaj bože.Pozdrav

(četvrtak, 16. nov 2017, 20:40) - anonymous [neregistrovani]

moja baka

je rodila trinaestoro dece a dvanaestoro je oplakala.

(četvrtak, 16. nov 2017, 15:18) - anonymous [neregistrovani]

Ama!

Ama, ljudi, nije bitno u priči o našim bakama gde su se porađale!!!!! Bitno je što je mortalitet beba bio OGROMAN!!!! I ne samo beba, već i male dece. Znanje koje su stekli lekari i farmaceuti se koristi da bi smo maksimalno smanjili broj smrtnih slučajeva, fizičkih deformiteta i urođenih bolesti kod novorođenčadi. Kosa mi se diže na glavi više od priče 'kako su naše bake mogle, a mi ne možemo!' Moja prabaka je rodila devetoro dece, a troje je oplakala. I to je bio normalan tok događaja. Razmislite malo.