Naučna konferencija o mentalnom zdravlju

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, jedna od četiri osobe u toku života oboli od nekog mentalnog poremećaja (depresija, anksioznost, psihoze, zloupotreba supstanci, poremećaji ishrane itd.), tako da su to najčešći uzročnici nesposobnosti i narušenog kvaliteta života. Visoka prevalenca mentalnih poremećaja predstavlja veliko opterećenje za pojedinca, porodice i društvenu zajednicu u celini.

Savremena psihijatrija je zasnovana na principima dobre kliničke prakse i na individualizaciji tretmana, tj. medicini usmerenoj na osobu. Ti principi omogućavaju izlečenje mnogih mentalnih poremećaja, kao i poboljšanje kvaliteta života osoba sa hroničnim poremećajima i njihovo uključivanje u društvenu zajednicu, čime se i opšte zdravlje i kvalitet života cele populacije podiže na viši nivo.

„Mentalno zdravlje predstavlja nacionalni kapital. Vlada Republike Srbije usvojila je Nacionalnu strategiju za razvoj mentalnog zdravlja (2007), kao i Zakon o zaštiti prava osoba sa mentalnim smetnjama (2013), kao deo Projekta za mentalno zdravlje Pakta stabilnosti Jugoistočne Evrope. Naše psihijatrijske ustanove blisko sarađuju sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, Svetskim i Evropskim udruženjem psihijatara a edukacija je u skladu sa onom u drugim evropskim zemljama", izjavila je Dušica Lečić Toševski, pod čijim je rukovodstvom organizovana konferencija.

Veza između mentalnog zdravlja i održivog razvoja

Doktor Daniel Čisholm iz Kopenhagena, direktor Programa za mentalno zdravlje iz Regionalne kancelarije Svetske zdravstvene organizacije, govorio je o javnom mentalnom zdravlju stanovništva u kontekstu održivog razvoja. Predstavio je mapu ‒ kako je sve mentalno zdravlje povezano sa ciljevima održivog razvoja i programa i ukazao na to koliko javno zdravlje utiče na razvoj države i obrnuto.

„Treba činiti više kako bi osobe sa mentalnim poremećajima mogle da lakše pristupe uslugama, to je tačno, ali postoji mnogo više od toga", naglasio je. Jedan od ciljeva održivog razvoja je ekonomski rast, a on je povezan sa zdravljem stanovništva ‒ kada ljudi dele zdravstveni problem, ili neuravnoteženo upotrebljavaju određene supstance, moraju određeno vreme provesti van posla ‒ a to utiče na produktivnost države, objasnio je.
Za održivi razvoj važno je zato da se smanje nejednakosti i da se ljudi sa mentalnom bolešću uključe u društvenu zajednicu. Sve je više dokaza da loša socijalno-ekonomska situacija u domaćinstvima, ili susedstva puna nasilja loše utiču na mentalno zdravlje stanovništva; tako da adolescenti ili deca koja su odrasla u veoma nepovoljnom okruženju često imaju lošije rezultate u školi ili beže sa nastave, upozorio je danski stručnjak.

Forum u tri sesije

Konferencija je bila podeljena na tri tematske sesije. Prva je govorila o epidemiologiji, preventivi i unapređenju mentalnog zdravlja. Posebnu pažnju privuklo je predavanje o shizofreniji.

„Dokazalo se da redovna fizička aktivnost, četiri puta po trideset minuta nedeljno, značajno povećava kognitivne sposobnosti ljudi sa shizoizofrenijom", izjavio je profesor Norman Sartorius, predsednik Udruženja za poboljšanje programa za mentalno zdravlje. Svetski centri kojima se mladi mogu obratiti za pomoć na vreme ‒ kada su na ivici nervnog sloma, ne kada su već oboleli ‒ takođe pomažu da se bolest predupredi. U Parizu je osnovana neka vrsta hitne pomoći za mentalne bolesti, kako bi se efektnije delovalo, a broj hospitalizacija smanjio.

Program konferencije je obuhvatio i sesiju „Mentalni poremećaji u ranim životnim ciklusima", kao i „Forum o komorbiditetu mentalnih i telesnih poremećaja".