Globusi Luja Četrnaestog

Nacionalna biblioteka u Parizu ubraja se među najlepše svetske biblioteke. Biblioteku je 1368. godine osnovao Šarl V. Uprkos selidbama, pri kojima su pojedine kolekcije raspršene, ostala je najveća biblioteka sve do 1800. godine.

Sa deset miliona naslova iz prava, umetnosti, ekonomije, jezika, filozofije, i dalje se nalazi među deset najvećih svetskih biblioteka. Poznata je i po brojnim kolekcijama: numizmatičkoj zbirci sa kovanicama iz antičkog doba, kao i kolekciji 5.000 grčkih rukopisa. Ipak, najveću turističku atrakciju predstavljaju dva barokna globusa koja vise sa plafona.

Kralj Sunce

Veličanstvene sfere prečnika šest metara naručio je 1681. godine kralj Luj XIV, poznat kao Kralj Sunce. Videvši slične globuse u domu svog prijatelja vojvode od Parme, francuski monarh je kod italijanskog kartografa Vinčenca Koronelija naručio odmah dva. Koroneli je majstorski napravio globuse od tankih drvenih traka, fine tkanine i gipsa koji su preživeli do danas. Naravno, globusi su bili namenjeni za enterijer Versaja, lovačke kuće od koje je Kralj Sunce napravio spektakularni, barokni dvorac. Apsolutistička vladavina Luja XIV trajala je 72 godine ‒ sve do njegove smrti (1715). Posle Francuske revolucije globusi su premeštani na nekoliko različitih mesta, sve dok konačno nisu smešteni u Nacionalnu biblioteku.

Kosmos i Zemlja bez Australije

Jedan globus predstavlja astrološku konstelaciju, tačnije položaj zvezda na dan rođenja Luja XIV, 5. septembra 1638. Kako je Katolička crkva tek u 18. veku skinula zabranu sa Kopernikovog učenja o heliocentričnom sistemu, shodno tadašnjoj, vladajućoj geocentričnoj teoriji, Zemlja je prikazana u centru sistema.

Na drugom globusu prikazani su kontinenti sa egzotičnim ilustracijama. Trebalo je predstaviti enciklopedijsko znanje tog vremena o kitolovcima u Tihom okeanu, afričkim plemenima i kanibalima u Brazilu (na osnovu izveštaja sa putovanja Ameriga Vespučija).

Koroneli je napravio i greške na svom globusu: Kalifornija je prikazana kao ostrvo, a ušće reke Misisipi je na potpuno pogrešnom mestu. Australije nema jer se u to vreme samo pretpostavljalo da u južnim morima postoji kopno koje bi održavalo ravnotežu. Još su srednjovekovni kartografi pisali o Terra australis incognita, nepoznatoj južnoj zemlji. Evropljani su u 17. veku dali ime Australiji, ali nisu imali jasnu predstavu gde bi tačno mogla biti.

Globusi su zapravo svedočanstvo o tome kako su Evropljani 1680. godine zamišljali ostatak sveta. I pored materijalnih grešaka, posetioci Nacionalne biblioteke i danas se dive raskošnoj, baroknoj lepoti globusa i majstorstvu kartografa Koronelija, baš kao i pre četiri veka.

Priredila: Mirjana Bjelogrlić

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.