Arapska matematika

Muhamed (od oko 570. do 632. g.)

Ustaljeno je mišljenje da se posle sjajnog perioda grčke kulture, dakle i matematike, zapravo ništa nije događalo sve do 16. veka. Period koji se označava kao „arapska matematikaˮ obuhvata razdoblje od osmog do polovine petnaestog veka. Period počinje bagdadskim kalifima, od kojih je najpoznatiji Harun el Rašid, peti kalif, poznatiji iz „Priča o 1001 noćiˮ. On je podsticao razvoj nauke i prevode grčkih knjiga na arapski jezik.

Abu Džafar Muhamed Ibn Musa el Horezimi (Algorizmi, od oko 780. do 850. g.)

Postao je poznat pod latinizovanim imenom Algorizmi. Njegovo najznačajnije delo ‒ u prevodu na latinski „Liber algebrae et almucabalaˮ ‒ jedna je od najčuvenijih knjiga u istoriji matematike u kojoj je zasnovana u potpunosti nova i originalna grana - algebra. El Horezimiju dugujemo i pojam jednačine, koji nije bio poznat ni Grcima ni Indusima. Veličina tog otkrića je u tome što jednačina ne predstavlja jedan problem, nego celu klasu istog tipa. Mnoga aritmetička pravila u latinskim prevodima počinju sa ‒ „Dixit Algorismi" ‒ rekao je Algorizmi.

Sabit Ibn Kora el Sabi el Harani (830‒901)

Matematičar koji se bavio trigonometrijom i teorijom brojeva, bio je i filozof, mehaničar, lekar. Preveo je Euklidove „Elementeˮ i snabdeo ih komentarima. Napisao je značajan broj knjiga, među kojima su: „Knjiga o konusnim presecima", „Knjiga o površini parabole", „Knjiga o kvadratu i njegovoj dijagonali", „Knjiga o usporavanju i ubrzavanju kretanja na ekliptici".
To su samo neka od njegovih dela. Izračunao je da je dužina godine 365 dana, šest sati, devet minuta i jedanaest sekundi ‒ što je greška od dve sekunde u odnosu na modernu sideralnu godinu. Za prirodne brojeve m i n kaže da čine par prijateljskih brojeva ako je svaki od njih jednak zbiru pravih delitelja onog drugog.

Muhamed Ibn Muhamed Ibn Jahja Ibn Ismail Ibn el Abas Abulvafa el Buzdžani (934‒998)

Dao je veliki doprinos trigonometriji. Prvi je uopštio sinusnu teoremu na sferne trouglove. Razvio je novi metod za tablice sinusa. Ostavio je za sobom dela kao: „Komentar El Horezimijeve slavne knjige o računanju El džabr i el mukabalaˮ, „Komentar Diofanove aritmetike", „Kretanje planeta"... U trigonometriji je stvorio novu metodu za izračunavanje astronomskih tablica.

Abu-Rejhan Muhamed Ibn Ahmed el Biruni el Horezmi (973‒1048)

Njegov opus se procenjuje na oko 150 radova. Matematički doprinos (bavio se i filozofijom, religijom, astronomijom) odnosi se na sledeće oblasti: teorijska i praktična aritmetika, pravilo trojno, iracionalni brojevi, metode rešavanja algebarskih jednačina, geometrija. Mnoge njegove ideje su komentarisali i proučavali drugi naučnici. Značajan je njegov doprinos geodeziji i geografiji. Izračunao je da poluprečnik Zemlje iznosi 6339,6 kilometara, što je u Evropi dostignuto tek u 16. veku. Tvrdio je da je brzina svetlosti neuporedivo veća nego brzina zvuka. U jednoj svojoj knjizi El Biruni zapisuje anegdotu:

Kada su jednog mudraca pitali zašto se učeni ljudi uvek skupljaju pred vratima bogataša, dok bogati nisu skloni da kucaju na vrata učenih, ovaj je odgovorio ‒ „Učeni ljudi znaju vrednost novca, ali bogatašima nije poznata plemenitost naukeˮ.

Ulugbeg (1393‒1449)

Bio je unuk osvajača Timur-Lenka, koga su na Zapadu poznavali pod imenom Tamerlan. Ulugbeg je u Samarkandu (Avganistan) 1417. godine otvorio medresu, poznatu i slavnu po naučnicima koji su se tu okupljali. Veliku opservatoriju je završio 1425. godine. Bila je kružnog oblika, na tri nivoa, visoka 35 metara, a u prečniku je imala 50. U katalogu zvezda koji je Ulugbeg objavio 1437. godine, date su pozicije 992 zvezde, i to je prvi takav katalog sačinjen posle Ptolomeja. U knjizi su bili dati i sledeći rezultati: numerički metod za nalaženje i rešenja kubnih jednačina, radovi o binomnoj formuli, precizne tablice za sinuse i tangense sa tačnošću na osam decimala, te važne formule sferne trigonometrije. Poginuo je kao žrtva zavere u kojoj je učestvovao njegov sin Abdul-Latit. Na kapiji u Buhari stajao je natpis, citat iz Hadisa: „Dužnost je svakog muslimana, muškarca i žene, da žudi za znanjem."

Na kraju, jedan od popularnih zadataka iz tog vremena (zadatak iz „Priča o 1001 noćiˮ):

„Jedna žena je pošla u vrt da nabere jabuka. Pri izlasku iz vrta ona mora da prođe kroz četiri kapije, da na svakoj kapiji da stražaru polovinu jabuka koje ima u tom trenutku. Posle izlaska kroz četvrtu kapiju, ostalo joj je u korpi deset jabuka. Koliko je jabuka nabrala u vrtu?ˮ