Lepota i njena svrha

Zašto, kroz celokupnu istoriju čovečanstva, još nije usvojena jedinstvena, legitimna i konstantna definicija lepote? Od čega zavisi njena koncepcija, i percepcija? Šta je zaključio Jovan Dučić?

Prvi, i danas nerešen problem estetike sastoji se u definisanju pojma lepog. Tako su mnogi teoretičari, filozofi, teolozi, pisci, umetnici uopšte ‒ s manje ili više uspeha pokušavali da rečima izraze „šifru", odvajkada. Setimo se nekih:
„Ali sreća je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i živeo za svoja osećanja. Ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruža radost onome ko je poseduje, već onome ko ume da je voli i da joj se divi." (Herman Hese)

„Vrednost lepote je u beskrajnoj raznolikosti vidova u kojima nam se javlja. U tome je i njena oplemenjujuća snaga i njena najveća draž." (Ivo Andrić)

„Bog je lep i voli lepotu." (Muhamed)

„Lepota privlači poglede." (Marko Tulije Ciceron)

„Lepo je ono što je skladno." (Aristotel)

„Lepota je život, kad život skine koprenu sa svog svetog lica. Ali, vi ste taj život, i vi ste ta koprena. Lepota je večnost što se gleda u ogledalu. Ali, vi ste ta večnost, i vi ste to ogledalo." (Halil Džubran)

„Lepota je ono što nam godi, a da pri tome nemamo nikakav interes." (Imanuel Kant)

„U meri u kojoj ljubav u tebi raste, raste i tvoja lepota, jer ljubav je lepota duše." (Aurelije Avgustin)

Međutim, još je Sokrat definisao pojam lepog, i to sa potpunošću i preciznošću koja nije manja od njene konciznosti: lepo je savršena prilagođenost svrsi.

Problem je ipak ostao permanentan, zbog toga što je, kako se smatra, svrha uvek bila jasna i stabilna, dok je predstava lepog relativna, pa se menja od generacije do generacije, od epohe do epohe.

No možda je baš u ovom začkoljica: šta bi se desilo da izmenimo ugao posmatranja, te da pretpostavimo da je „lepo" večito i nepromenljivo, a da je „svrha" onaj nestabilan član jednačine?

Ako se sad vratimo na citirana promišljanja velikana, uočićemo da je upravo ovaj varijabilni činilac uslovljavao uobličavanje definicije. A potom smo se mi, čitaoci (ponovo, u zavisnosti od svog senzibiliteta, trenutnog raspoloženja, dosegnutog nivoa iskustvene zrelosti i duhovnosti) opredeljivali koja nam se od ponuđenih „formula" činila ubedljivijom i preciznijom.

(A propos čitaočeve „liste zavisnosti", možda bi trebalo uvrstiti i polne afinitete, imajući u vidu Dučićevu misao da će „žena o ljubavi govoriti sa Alkibijadom, o filozofiji s lepim Lisidom, ali sa starim i ružnim Sokratom sigurno neće razgovarati ni o ljubavi, ni o filozofiji". Ne znamo da li bi intervju na ove dve teme bio primerice dozvoljen nekoj neupitno umnoj, ali nešto manje atraktivnoj dami, koja je poodavno napustila fazu cveta mladosti.)

Činjenica je, uostalom, da pojam svrhe ima istorijsku i socijalnu funkciju, te da je samim tim izrazito relativan.

broj komentara 4 pošalji komentar
(četvrtak, 09. nov 2017, 10:08)
anonymous [neregistrovani]

Prostor je ruzan.

Prostor je neutralan.....
Ljepota jeste u prostoru.
Ali ga ne cini ljepsim...
Kad djevojka sjedi na konju. Nisu ni konj ni djevojka postali veca ljepota....
Konj pokazuje da je pravi konj...
Djevojka pokazuje da zna konja jahati.
Univerzum nije. Ni ovo. Ni ono..
Univerzum je sve ..
Nije univerzum pjesma...
Ako neko zna sigurno da jeste .Neka mu bude...
Rekao je oooooooooN.....

(sreda, 08. nov 2017, 18:22)
Meli [neregistrovani]

LEPOTA PLUS

Džon Barnet smatra da nema lepe kože bez zdrave hrane i napitaka. Posebno izdvaja kelj kao delotvornu namirnicu, bogatu vitaminom K, koji podstiče cirkulaciju.Prema njegovim rečima, kad se brine o zdravlju, koža blista.

(sreda, 08. nov 2017, 16:39)
KOUROS [neregistrovani]

Lepota je bitna

Iako Lajbnic daje primat estetskom iskustvu prirodno lepog, on, govo-reći o problemima zahvatanja jedinstva u mnoštvu i odnosa celine i delova, neposredno govori i o lepom u umetnosti, u konkretnom na primeru romana. Primer romana Lajbnic koristi kako bi ilustrovao svoju tezu da čovek nije u poziciji da u potpunosti zahvati lepotu stvorenog koja potiče od Boga: takav poduhvat bi, po njemu, bio sličan pokušaju da se pročitaju samo početak i kraj romana, te da se na osnovu toga zahvati zaplet.26 Međutim, komenta-rišući ovaj primer, Lajbnic uzgred govori i o karakteru lepote u umetnosti, za koju se ispostavlja da ne odstupa od prirodno lepog: lepota u umetnosti imitira lepotu stvaranja i stvorenog, te Lajbnic, evocirajući srednjovekovnu ideju o knjizi prirode, govori o univerzumu kao o istinskoj pesmi.

(sreda, 08. nov 2017, 11:28)
anonymous [neregistrovani]

Ljepota , to ti je...

njegova tetka joka rekao je marsal broz.....