Odstupanje od tehnologije: politički pristup budućnosti zapošljavanja

Na iznenađenje prisutnih, učesnici su želeli da govore o političkoj strani problema.

Panel je održan 26. oktobra u okviru „Svetske konferencije naučnih novinara 2017" sa porukom: iako se menjaju struktura i priroda posla, te promene neće predstavljati problem ukoliko politički lideri budu podržavali građane tokom njih.
Ne suočavamo se sa prevlašću veštačke inteligencije, već sa novim talasom automatizacije, poručili su govornici. Fizički radnici ostaju bez posla, upozorio je autor i ekspert za veštačku inteligenciju Džeri Kaplan. Nestalo je skoro 60 odsto poslova koje su ljudi obavljali u prethodnom veku.

Umesto da krive tehnologiju, ljudi bi trebalo da osiguraju prikladno političko upravljanje, koje bi ih vodilo kroz te promene, saglasni su eksperti.

Nove industrije „od devet do pet"

Kaplan je objasnio da će u budućnosti postojati obilje prilika za rad, ali će zanimanja biti drugačije prirode. Prema njegovom mišljenju, rasprostranjeni poslovi sutrašnjice moći će da se svrstaju u tri kategorije:

1. Poslovi kroz interakciju „licem u liceˮ, koji uključuju demonstraciju veština ili uspostavljanje odnosa poverenja sa drugim ljudima, kao što su poslovi u ugostiteljstvu.

2. Današnji hobiji, koji mogu postati profesije usled veće potražnje (poput pravljenja figura od balona).

3. Nove profesije, koje u ovom momentu ne možemo ni da zamislimo.

Već vidimo da se rad na neodređeno povlači i ustupa mesto individualnim, „frilens" poslovima, ugovorima o delu. Rad „na daljinu" postaje sve popularniji, i prema istraživanju koje je „Galup" sproveo prošle godine, 43 odsto ispitanih Amerikanaca potvrdilo je da se oprobalo u takvom obavljanju posla van firme.

Vlade nisu u stanju da prate tempo promena

Prosečno zaposleno lice ima mnogo briga na pameti: sigurnost posla, zdravstveno osiguranje, penzioni fond, diskriminaciju na poslu. Pomisao na to da će ti problemi samo nastaviti da rastu u budućnosti predstavlja još jedan izvor nelagodnosti za zaposlene širom sveta.

Vlade nisu u stanju da održe korak sa novim trendovima, rekla je Margaret Levi, direktorka „Centra za napredna istraživanja biheviorističkih nauka" na Univerzitetu Stanford. „Kako se svet menja, kako se rodne uloge menjaju, uočavamo da se institucije sve slabije nose sa problemima", upozorila je.

Stručnjaci su naglasili da političari treba da pristupe pitanju zapošljavanja na celovit način. Na primer, trebalo bi da obezbede da radnici budu dovoljno obrazovani i stručni pre nego što dospeju na tržište rada. Margaret Levi veruje da je preduslov za uspešno obavljanje poslova budućnosti razumevanje učenja kao celoživotnog procesa.
Postoji jaz između veština koje su u potražnji i onih kojima nas uče u školama, primetila je Džoan Vilijams, direktorka i osnivač „Centra za poslovno-životno pravo" na Pravnom koledžu „Hejstingsˮ pri Univerzitetu u Kaliforniji.

„Potreban nam je sistem ʼobrazovanjem do zaposlenjaʼ, koji bi bio koncentrisan na ujedinjenje državnih fakulteta i drugih ustanova visokog obrazovanja sa poslodavcima, kako bi zajedno identifikovali veštine koje će ljudima biti potrebne", savetovala je Vilijamsova.

Jedinstvena minimalna primanja?

Odnos između poslodavca i zaposlenih takođe mora biti razmotren, poručio je Vejn Kasio, istraživač globalnog liderstva sa Univerziteta u Koloradu (Denver).
Smanjenje broja zaposlenih postalo je uobičajena praksa nakon što je prvi talas finansijske krize pogodio svet pre skoro deset godina.

Kompanije moraju organizovati programe uz koje će zaposleni moći da se usavršavaju iz godine u godinu, naglasio je Kasio. Na vladama je da osiguraju da do toga dođe ‒ tako što će na nove načine omogućavati da se ljudi osete samouvereno, vrednovano unutar svojih firmi i bezbedno na tržištu rada.

„Koncept jedinstvenih minimalnih primanjaˮ mogao bi takođe zaštiti radnike ‒ podrazumeva da nacionalne vlade svom stanovništvu obezbede mesečne prihode dovoljne za podmirivanje osnovnih potreba, poput hrane i krova nad glavom.

Inovatori iz Silicijumske doline veruju da bi taj sistem smanjio oštar kontrast između ekstremnog siromaštva na jednoj strani, i finansijskog izobilja na drugoj. To bi moglo da neutrališe posledice smanjenja broja radnika u određenim industrijama usled automatizacije.

Međutim, učesnici u diskusiji su se usaglasili u jednom: dok političari ne preuzmu inicijativu u ovoj oblasti, budućnost zapošljavanja će ostati problematična tema.

„Budućnost zapošljavanja je u krajnjoj liniji političko pitanje", rekla je Margaret Levi, dodavši da je to „oduvek bilo političko pitanje".

*Autorka je dobitnica studentske stipendije Svetske konferencije naučnih novinara; tekst je u originalu objavljen na internet portalu WCSJ2017.