Da li su stari Grci namerno gradili hramove na rasedima zemljotresa

Novo istraživanje sugeriše da su mnoga grčka svetilišta širom istočnog Mediterana izgrađena na pukotinama nastalim usled zemljotresa.

U antičkoj Grčkoj nije se mogao preduzeti nijedan važniji poduhvat bez saveta proročišta u Delfima. Proročica bi sedela na tronošcu kod otvora u steni iz koga su izbijali opojni gasovi. Oni su je bacali u trans i omogućavali joj da predvidi budućnost.

Geološka istraživanja u 20. veku otkrila su da te vizije nisu bile posledica mističnih moći, već su ih najverovatnije uzrokovali otrovni gasovi iz podzemnih voda. 

Novo istraživanje sugeriše da su mnoga druga grčka svetilišta širom istočnog Mediterana izgrađena na sličnim pukotinama od zemljotresa. „Termalni izvori nastali posle zemljotresa bili su na velikoj ceni kod starih Grka. Možda je izgradnja hramova i gradova u njihovoj blizini bila sistematičnija nego što se ranije misliloˮ, rekao je Ijan Stjuart, profesor na Univerzitetu u Plimutu u Velikoj Britaniji.

U nedavno objavljenoj studiji profesor Stjuart je naveo da su, kao i svetilište u Delfima, hramovi i druge građevine u Mikeni, Efesu, Knidu i Hijerapolisu izgrađeni i obnovljeni na rasedima zemljotresa.

Istakao je primer Knida, na jugozapadnoj obali današnje Turske, gde su meštani podigli hram na istom mestu na kom je bio i prethodni, razrušen u zemljotresu. Isto se dogodilo i u drugim gradovima. Ta praksa oslikava kakvo su značenje stari Grci pridavali podzemlju. Ono je za njih bilo mesto na koje ide duša posle smrti i izvor mističnih moći i znanja. 

U slučaju proročišta u Perahori, Stjuart pretpostavlja suprotno: da je seizmička aktivnost uslovila napuštanje svetilišta. Hram posvećen Heri podignut je u blizini termalnog izvora u 9. veku p. n. e. Kada je 300. g. p. n. e. taj izvor presušio (što je najverovatnije bila posledica zemljotresa), hram je polako počeo da gubi posećenost. 

Istorijski i geološki podaci pokazuju da su zemljotresi bili česti na vrhuncu antičke grčke civilizacije. Tadašnji ljudi posmatrali su ih kao mistične pojave, a ne prirodne nepogode prouzrokovane kretanjem tektonskih ploča. Nisu ih, kao savremeni čovek, videli prvenstveno kao izvor opasnosti i destrukcije.

Stjuart smatra da je istraživanje još na početku i da bi trebalo da podstakne kompetentnije istraživače, a pre svega arheologe, da se upuste u proučavanje te teme. Predlaže da arheolozi ispitaju i svetilišta u Južnoj Americi, na Bliskom istoku i u Aziji kako bi utvrdili da li su linije raseda zemljotresa imale ulogu i u njihovoj izgradnji.

broj komentara 1 pošalji komentar
(utorak, 07. nov 2017, 09:05)
anonymous [neregistrovani]

bez druge strane nema istine

Jedna konstatacija savremenih nam episkopa pravoslavnih je da su naši manastiri građeni ne na najlešim mestima, već u najvećim pustinjama I najtežim delovima za život. a to je bilo upravo monaški cilj, preko podviga dostići večni život. međutim, upravo na ta beživotna mesta I poče priroda da cveta po Božijoj dobroj volji, pa danas ono što mi vidimo jesu najlepša mesta gde stoje manastiri. isto tako ko je čitao žitija pravoslavnih hrišćanskih svetaca a pogotovo onih iz Grčke zna da su se na molitvu pravednika stari paganski hramovi rušili po BOžijoj volji. Sveti Nikola je srušio ne zna se koliko takvih satanističkih svetilišta. Što je vise hramova srušio, time je svetac bio poštovaniji. a sada 2017 nekakav engleski istraživač pokušava da utvrdi razloge za rasede I zemljotrese? Prvobitna priča o monasima I manastirima pokazuje napredak, ovo drugo tumačenje propast. Dakle naše okruženje ima duboke božanske uzroke inače smo u opasnosti da govorimo kako nešto znamo ili naslućujemo, dok smo zapravo u najdubljoj zabludi. Kako uopšte objasniti uske moreuze I zemljouze koji povezuju kontinetne "u pokretu"? jedino Božijim Promislom da se sva zemlja nastani putem seoba iz to jednog središta Ararata u Jermeniji a posle velikog potopa.