O primorskom Srpstvu 1902.

Budućnost sveta je u toleranciji. Globalizacija, ma šta pod tim pojmom neko podrazumevao, zahvatila je sve bitnije procese u nauci, privredi, kulturi... Bez nacionalne, verske, rasne, kulturne i svake druge tolerancije svet neće biti moguć. Svest o toleranciji na balkanskim prostorima ima duboke korene, mada ima onih koji žele da pokažu suprotno. Srpska književnost na starom književnom jeziku (svih recenzija) i usmena, koju je prikupio Vuk Stefanović Karadžić, mnoštvom internacionalnih motiva potvrđuje da nikada nije bila izolovana.

U prvom broju dubrovačkog časopisa „Srđ", u januaru 1902. godine, objavljen je Proglas koji su potpisali vlasnik i urednik Antun Fabris (Korčula, 17. april 1864 ‒ Dubrovnik, 14. oktobar 1904) i prof. Luka Zore (Cavtat, 15. januar 1846 - Cetinje, 9. decembar 1906), glavni saradnik. Taj i danas zanimljiv tekst napisan je o Božiću (katoličkom) 1901. godine.

Naziv časopisa „Srđ", na naslovnoj strani, štampan je ćirilicom i latinicom. Tekstovi su takođe štampani na oba pisma. Šta je to onda značilo (1902), šta to znači u ovim vremenima? Možda je bolje i ne razmišljati? Zaboraviti sopstvenu prošlost?

U Proglasu, koji je programski tekst, izdavač i uredništvo saopštavaju ondašnjim čitaocima:
„Dubrovnik, koji je za tamne balkanske nići čuvao žižak srpske prosvjete prekaljene latinskim humanizmom; i koji se, kao nezavisna država i kao književna republika svoje vrste, nije nikada odrekao zajednice sa srpskijem zaleđem na Balkanima ‒ kako to utvrđuju i politički i književni spomenici njegovijeh arhiva ‒ zastupao je u vijeku već minulom, i onako rascaren i obezglavljen, pravac umjerenosti i širokoga humanizma u preporodu srpske knjige."

U tom programskom tekstu jasno su definisani ciljevi, kulturna, naučna i istorijska misija:

„Nadahnuti ovijem ugledima, „Srđ" će nastojati da iznese svijetu na vidik plodove srpske knjige poglavito primorske, koja za ovijeh decenija žestoke političke borbe nije u opće imala ni vremena, a ni prigode da iznese svoje radove na božije vidjelo.

Naš će Srđ nastojati da odgovori ovome pozivu i ovoj potrebi. Po njemu ima da se na naučnom i književnom polju ponovo začuje glas Dubrovnika, a s njim i primorskog Srpstva. Njegove su stranice otvorene svim Dubrovčanima, svim Srbima, pa i brackijem plemenima na jugu, a ne traži drugo nego jednu misao vodilju, kojom su njegovi osnivači zadahnuti:

Misao srpskog književnog jedinstva na osnovi zdravoga razvitka narodnijeh sila, koje je naš besmrtni Vuk na vidik iznio i objavio."

Vlasnik i glavni saradnik „Srđa" u Proglasu posvećuju pažnju i pismu, zalažu se za toleranciju, mada smatraju da je izvorno srpsko pismo ćirilica. Pismo ne bi trebalo da bude prepreka Srpstvu:

„Ovaj Dubrovački glasnik, treći u novije vrijeme, kitiće se i jednijem i drugijem pismom, kojim Srbi pišu, i ako je uvjeren da je azbuka slovenskoga Apostola Ćirila jedino pismo narodno, a ovo mu je narodno obilježje priznavala i Dubrovačka država, dopisujući ćirilovskijem pismenima sa susjednijem jednokrvnijem vladarima."

Posebno su se zalagali za versku toleranciju, jer su vlasnik i glavni saradnik „Srđa", kao i Vuk Karadžić, smatrali da postoje Srbi tri vere:

„Bez svake vjerske strasti, „Srđ" će nastojati da sve svetinje Srpkoga naroda jednakijem poštovanjem pazi. Ne zaboravljajući da je Srpstvo u tri vjere razdijeljeno držaće se najšire vjerske snošljivosti i zdravog liberalizma."

Tekst Proglasa možete pročitati na internet adresi:

http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/srdj/1902/01/b001#page/27/mode/1up

Narodi pamte prošlost da im se loše stvari ne bi ponavljale, da bi se na temelju dobrih, proverenih, starih, u kontinuitetu, gradile nove.
 

broj komentara 17 pošalji komentar
(ponedeljak, 30. okt 2017, 08:09) - Srbin iz SPLIT-a [neregistrovani]

Lupas

Verujem da vam nije lako kada procitate istinu i nadjete se pred sudom istine. Istina je ta sila koja ce vasu savest dovesti do grize, koja ce vas moriti i moriti do te mere dok sami sebi ne pljunete u lice! Niste uspeli da se oduprete nicemu, bilo kom napasniku ili uljezu, bili ste svacije sluge i podanici, davali ste sve u strahu da ne bi kusali kasiku gladi, samo nikada svoji na svom! Postoje puno puno dokaza koji vam ne idu u prilog, koji vas toliko pocenjuju i u lice vam govore kakvi ste ljudi. Lako je biti nista ali tesko je biti covek. A Istina je ta koja nas razdvaja - deli od ljudi i ne ljudi Na kojim temeljima je sazidana crkva Sv. Srdja? Gde su mosti i gde se cuvaju mosti Sv. Srdja? Kako se zvao Sv Srdj? Gde je rodjen Sv. Srdj? Zasto je Sv. Srdj svestenik sa bradom? Kao i Grgur Ninski (u Splitu)? Zato je Grgur ninski do svoje smrti pisao glagoljicom tj. cirilicom (mozda ti je draze procitati - cuti Srbicom), da li si procitao Austro - Ugarski popis stanovnistava iz 1905 god. i kojim jezikom su se izjasnjavali da govore tadsnji dubrovcani? Nisi i znam da je to za tebe/vas jako bolno......potajno to znate i zalim vas zbog toga, nije lako ziveti zivot i peci se na vatri istine. Koja nikada nije izostala.......Tesko mi je i da zamislim u kakvom ognju se nalazite. U ovom trenutku ste zaslepljeni slepilom sizofrenije i euforije, ali polako, nicija sveca nije gorela do zore, polako, ispostavice istorija svoj racun za svoju buducnost. Zapamti: tiha voda breg roni......Sinko, skini paucinu sa ociju i pocni da zivis zdravo, vidi ko te je vodio i ko te sada vodi, ko su ti idoli, cija imena ti ulice krase.......kada se budes postideo bice ti vec ili vama kasno.......
Pozdravljam te u nadi da ces doci svojoj zdravoj svesti i da savest ti nece trebati drzati misu/sluzbu osvestenja. Ziveli!

(ponedeljak, 30. okt 2017, 06:57) - Nikola [neregistrovani]

Braca i sestre

Prezime moje porodice je nastalo u 16om stoljecu na primorju u danasnjoj Hrvatskoj.Znam da su bili pravoslavci.Neki su ostali,drugi krenuli ka Hercegovini,neki u vojnu Krajinu,a neki cak u danasnju Srbiju.Mnogo kasnije su presli i okeane,i danas nas ima po celom svetu.Danasnje stanje je sledece:
Oko 80 odsto moje rodbine se osecaju Srbima,10 odsto kazu da su Hrvati,i 10 odsto su Bosnjaci.
Jeste...bili smo braca i sestre.Ali budimo realni,nismo vise!Mnogo vremena je proslo,mnogo ruznih stvari se desilo.Nema vise nazad!

(ponedeljak, 30. okt 2017, 03:46) - anonymous [neregistrovani]

Bitno

Bitno je Mantis, bitno. Inace ti ne bi ni citao sta mi ovde pisemo, imao bi mnogo pametnija posla nego da za ovaj peirod u istoriji iznosis nekakve podatke iz 2011. nakon Pavelica i slicnih - kao sto vec rece komentator.

(ponedeljak, 30. okt 2017, 00:16) - zg [neregistrovani]

dubrovnik

Demografija se mijenja, da.
Zato sam i spomenula stru Jugoslaviju, koja je vremenski bliža 1902.
Uostalom, koji je motiv nekom da glasa za hrvatske stranke tada kada srpstvo dobiva na prestižu?

(nedelja, 29. okt 2017, 22:20) - Mantis [neregistrovani]

nebitno

Čiji je bio Dubrovnik nekad, sasvim je nebitno
za mene/nas, a i za tebe/vas.
Ono što je najbitnije, Dubrovnik je danas
HRVATSKI, kako za za mene/nas tako i za tebe/vas,
Tako jest, tako će ostati, a sva ostala trabunjanja
ne vode nikuda, osim što su "utešilice" za
umornu srpsku dušu. pusa

(nedelja, 29. okt 2017, 17:36) - anonymous [neregistrovani]

Goran

Mantis otvori Malo bolje oci clanak je o godini 1903 a ne 2011. Demografije se mjenjaju posebno tamo gdje tipovi poput Pavelica haraju...

(nedelja, 29. okt 2017, 17:33) - anonymous [neregistrovani]

Boki

Mantis prije 2000 godine u danasnjem dubrovniku nije bio ni jedan Srbin I Hrvat I Sta sada?? Koja je poenta tvog komentara? Stvari se mjenjaju...

(nedelja, 29. okt 2017, 12:28) - anonymous [neregistrovani]

Srbi poticu iz juzne Dalmacije

Sve do prvog katolickog kongresa kada je naredjeno svim katolicima u juznoj Dalmaciji da se obavezno moraju proglasiti Hrvatima, u Dubrovniku, na Pagu, Peljejscu, sve do Splita, Srbi katolici su bili vecinsko stanovnistvo, mada je bilo i pravoslavaca iz Zete, ali u manjem broju. Srpske biblioteke su unistavane, a Srbi katolici koji nisu hteli da se proglase Hrvatima, preko noci su nestajali ili bili deportovani u Hercegovinu - mahom Trebinje i Nevesinje. Mnogi ne znaju ni ko je bio Stefan (Stjepan) Mitrov Ljubisa, veliki borac za srpske interese i jedan od najvecih knjizevnika u istoriji, inace Srbin katolik koji se tako javno deklarisao. Odricanjem od Srba katolika, sami smo dali alibi stvaranju vestacke hrvatske nacije.

(nedelja, 29. okt 2017, 11:33) - Mantis [neregistrovani]

Dubrovnik

Opet i ponovo Srbi o "sjajnoj" prošlosti,
koja treperi u plavičastoj izmaglici,
protkanoj tananim nitima. Sanjanju o toj
"istoriji", a činjenice im pred nosom.
Dakle, za sve Srbe i Hrvate ~
popis iz 2011-e godine, u Dubrovniku
je broj stanovnika slijedeći ~ niže

Hrvata 38.498
Bošnjaka 1.499
Srba 1.164

(subota, 28. okt 2017, 23:12) - Goran [neregistrovani]

Narod i intelektualci

Dovoljno je pogeladi i austrougarske popise i videti kojim su jezikom govorili: srpksi je naveden u ogromonoj većini. Bar tu ne može da se govori o srpskoj propagandi, ili o nekolicini intelktualaca. Ja ostajem pri tome da je zbog sukoba SPC i Rimske crkve došlo do podele i gubitka miliona onih koji su sebe smatrali Srbima na teritorijama danšnje Dalmacije,Like, Kvarnera, Hrvatskog Gorja.