Alan Lajtman u Beogradu: „Naučnici otkrivaju nevidljivi svetˮ

Povodom premijernog izvođenja predstave „Ajnštajnovi snovi“ u režiji Slobodana Unkovskog na sceni „Ljuba Tadićˮ Jugoslovenskog dramskog pozorišta, autor romana Alan Lajtman posetio je Beograd i održao predavanje „Fizičar kao romanopisacˮ, kako bi dočarao vezu između umetnosti i nauke.

Govoreći o razlikama i sličnostima između umetničkog i naučnog pogleda na svet, Lajtman se, kao fizičar i romanopisac, oslanjao na sopstveno iskustvo. Kada je reč o razlikama ‒ u nauci se stvari imenuju, u umetnosti ostaju neimenovane; pitanja se u nauci uokviruju odgovorima, a u umetnosti ostaju bez odgovora. Sličnosti se odnose na traganje za lepotom i istinom, a javljaju se i u stvaralačkom procesu.

Lajtman tvrdi da knjigu „Ajnštajnovi snovi" ne vidi kao knjigu o nauci, već kao fantaziju kojom se služio npr. Gabrijel Garsija Markes. „U dvadesetom veku smo naučili da je priroda mnogo drugačija od onoga što smo mi mislili da ona jeste. Danas imamo mogućnost da sa radio-teleskopima i iks-rej zracima, koje ljudsko oko ne može da percipira, posmatramo kosmos na drugačiji način, način na koji moderni naučnici otkrivaju nevidljivi svet. To je upravo ta fantazija", izjavio je Alan za „Tanjug".

Prema njegovim rečima, naše vrednosti i civilizacija dovedeni su u pitanje, zato treba da se okrenemo sinergiji nauke i umetnosti: „Mislim da umetnost ima moć jer nauka i tehnologija nemaju vrednosti unutar sebe. Ljudska bića nam daju naše vrednosti, to ne čine nauka i tehnologija same po sebi. Umetnost je veoma bitna u formiranju naših vrednosti. Ona izražava ono što je ljudsko u nama. Mislim da nam je potrebno više čovečnosti."

Od nauke do književnosti

Alan Lajtman je američki pisac, fizičar i osnivač Fondacije „Harpsvel" ‒ neprofitne organizacije čija je misija da „pruži pomoć novoj generaciji žena lidera u jugoistočnoj Aziji". Školovao se na Prinstonu i Kalifornijskom institutu za tehnologiju, na kome je odbranio doktorat iz oblasti teorijske fizike. Ima pet počasnih doktorata. Radio je na fakultetima Harvard i na Masačusetskom institutu za tehnologiju i bio prvi koji je dobio dvostruko nameštenje ‒ u oblasti prirodnih i društvenih nauka. Sada je u zvanju istaknutog profesora na polju društvenih nauka.

Njegova naučna istraživanja u oblasti astrofizike bave se crnim rupama, teorijom relativnosti, procesom radijacije i kretanjem zvezdanog sistema. Napisao je šest romana, nekoliko zbirki eseja, memoare, narativnu poemu u formi knjige, kao i nekoliko naučnih knjiga. Roman „Ajnštajnovi snovi" postao je međunarodni bestseler. Preveden je na više od četrdeset jezika i postao je tekstualni predložak za desetine nezavisnih pozorišnih i muzičkih obrada širom sveta.

broj komentara 1 pošalji komentar
(četvrtak, 19. okt 2017, 18:52)
anonymous [neregistrovani]

Lajtmanova umetnost

Pisac jeste naučnik, ali su "Ajnštajnovi snovi" božanstvena knjiga! Esencija tajne o vremenu.