Filozofija medija ‒ Divna Vuksanović

Knjiga „Filozofija medija 3ˮ problematizuje pitanje smisla filozofije u ključu današnjeg vremena, sa fokusom na status kritike i kritičkog mišljenja posmatranog vizurom kritičkih studija i hibridnih sklopova medijske moći i filozofije. Autorka Divna Vuksanović, na tragu preispitivanja filozofske teorije i prakse, pokušava da identifikuje i anticipira dominantnu paradigmu kojom će nadomestiti manjak savremenih obrazaca mišljenja, jer se pod teretom tržišta i korporativnog kapitala gubi ili redefiniše karakter znanja, posebno onog koje neguje estetički, etički i kritički smisao. Povodom pojavljivanja te knjige, za Internet portal RTS-a vodili smo razgovor sa Divnom Vuksanović.

Vaše razmatranje zasniva se na više aspekata ‒ nauke, tehnologije i medija s jedne, i filozofskih refleksija, s druge strane. Da li su oni okvir u kome se mogu definisati osobenosti savremenih medija?

‒ Okvir o kome govorite svakako služi za preispitivanje i prevazilaženje. Što se paradigme filozofije medija tiče, kako je ja zamišljam - disciplina je nastala osamdesetih godina prošlog veka ‒ nemoguće je misliti o toj temi bez čoveka/žene i njegovog/njenog sveta. Najpre, čovek/žena je tu kao polazište čitavog sveta medija (pre svega sa svojim kreativnim kapacitetima, imaginacijom, potrebom za istinom i problematizovanjem zatečenog stanja), a delom se može pojavljivati i kao krajnji ishod procesa medijatizacije, u smislu proširenja čulnosti (o čemu je pisao još Makluan), te nastavka posredovanja ideje očovečenja. Tome bi, po mom mišljenju, mediji prvenstveno trebalo da služe. Naime, zatečeno stanje u tzv. medijskoj kulturi može se razumeti samo kao (negativni) momenat njenog kretanja, a nikako kao konačni tj. poželjni ishod sveukupnih procesa medijatizacije. Humanistika, koja je danas hotimično marginalizovana u korist sveta kapitala, trebalo bi da je u centru pažnje izučavanja koja se tiču filozofije medija.

Ako pođemo od pretpostavke da je cilj „filozofije medijaˮ pokušaj prepisivanja istorije filozofije, razumevanje čoveka, kulture i politike kroz prizmu medija, onda se otvaraju izazovi za nova simboličko-filozofska eksperimentisanja. Na šta ste se vi kao analitičar fokusirali?

‒ Najpre preferiram filozofske sinteze, a tek potom analize. U suštini, ne zanima me retroaktivna primena korpusa znanja i aktuelne metodologije filozofije medija na prošla vremena. Taj posao prepuštam „arhivarima". Ono što mene trenutno interesuje, i o čemu najčešće pišem, jeste sadašnje stanje u kome se nalazi tzv. medijska kultura, kao i različite projekcije budućnosti. Dakle, zalažem se za filozofičnu, interdisciplinarno koncipiranu filozofiju medija (ne puku teoriju) koja se bavi sadašnjom medijskom slikom, i načinima kako da se ona dovede u pitanje i bitno poboljša. U tom kontekstu, prisećam se Hegela i njegove ideje da filozofija treba da se bavi svojim vremenom, te „u mislima" zahvati i problematizuje svoje vlastito doba, ukoliko želi da bude živa filozofija.

Medijalno iskustvo uključuje stvarno svakodnevno iskustvo i proširuje ga na nove nereprezentativne oblasti u nauci i umetnosti. Stoga se razlikuje od popularnih „posthumanističkih" ideja proisteklih iz tehnološkog i antropološkog domena globalnog mejnstrima. Da li filozofija medija onda ima univerzalni karakter ili je odraz pojedinačnih sociokulturnih obrazaca?

‒ Kao i svaka filozofija, od presokratovaca naovamo, i savremena filozofija ‒ u našem slučaju filozofija medija ‒ pretenduje na univerzalnost, i ne želi sebe da vidi kao jednu od mnogobrojnih, prolaznih teorijskih moda. Zbog toga ona isprva zahteva problemsko utemeljenje, a kritičko mišljenje je, istovremeno, i njen način egzistencije. Naime, filozofija medija ne zasniva svoje postojanje na hipostazama poznatog, i dogmatskim putevima kristalisanog mišljenja, već preispituje svoje vlastito putovanje. Po tome je ona „kvadrirana refleksija", i mišljenje o mišljenju, a ne površna analiza medija, tj. empirijskog predmeta istraživanja. Drugim rečima, koliko je njen doprinos važan za razumevanje sveta medija, generalno uzevši, još više je značajan za savremenu filozofiju, tj. za preispitivanje tzv. duha vremena, u kome nezaobilaznu ulogu igraju današnji mas- i novi mediji.

*Dr Divna Vuksanović je redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na predmetima Estetika, Teorija kulture i Filozofija medija.