Klimatske promene: trka sa vremenom, ali i realnost

Prethodno je ugledni svetski klimatolog, govoreći o značaju Pariskog sporazuma o klimi, upozorio da je dogovor o merama za ograničenje zagrevanja planete postignut sa 20 godina zakašnjenja.

Na međunarodnom simpozijumu o klimatskim promenama „Promena klime Zemlje: nauka i uticaj" koji se održava u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), Trivan je podsetio da je u poslednjih pet godina u Beogradu pošumljeno više od 750 hektara i dodao da je to politika koju će Ministarstvo i ubuduće voditi.

On je apelovao na sve da, kada god mogu, zasade jedno ili više stabala, jer će time dati svoj skromni doprinos očuvanju životne sredine, objavljeno je na sajtu Vlade Srbije.
 
Trivan je ocenio da smo planetu pretvorili u veliko poljoprivredno gazdinstvo, te da u pošumljavanju treba potražiti lek; naveo je da se svake godine u svetu unište šume veličine Portugalije.
 
Klimatske promene su, kako je dodao, najozbiljnija tema na planeti, a borba protiv klimatskih promena je duga, teška i skupa.
 
Na skupu o klimatskim promenama, koji traje do 13. oktobra, razmatraće se postojeće i moguće klimatske promene, kao i njihov uticaj na vodu, poljoprivredu, energetiku, ekonomiju i zdravlje.
 
Skup u SANU okupio je veliki broj naučnika iz Srbije, Evrope, SAD, Japana i Kine.
 
Realizacija Pariskog sporazuma trka sa vremenom
 
Predavanje je 10. oktobra održao i Štefan Ramštorf, poznati nemački klimatolog i okeanolog. On je ocenio da je ograničavanje globalnog zagrevanja na manje od dva Celzijusova stepena  u odnosu na period pre industrijalizacije ‒ što je cilj Pariskog sporazuma o klimi ‒ „trka sa vremenom, ali i realnost".

 
Govoreći na temu „Posle Pariskog klimatskog sporazuma: da li možemo da kontrolišemo klimatsku krizu?", Ramštorf je kazao da je od 50-ih godina 20. veka drastično povećana koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi a da je ta emisija danas veća nego u bilo kom trenutku u prethodnih tri miliona godina.
 
„Naučnici su predvideli globalno zagrevanje pre nego što su njegovi efekti počeli da se manifestuju. Danas sa 95% sigurnosti možemo reći da je ljudska aktivnost glavni uzrok zagrevanja planete", kazao je Ramštorf na predavanju.