Video-igrice i prednost u učenju

Istraživački tim je proučavao 17 dobrovoljaca koji su, prema vlastitim izjavama, igrali akcione igrice na računaru ili konzoli više od 15 sati nedeljno. Kontrolnu grupu činilo je 17 dobrovoljaca koji nisu redovno igrali video-igre.

Oba tima uradila su takozvani zadatak predviđanja vremena ‒ test za istraživanje učenja verovatnoće. Istraživači su istovremeno beležili moždanu aktivnost učesnika putem magnetne rezonance.

Učesnicima je prikazana kombinacija tri karte sa različitim simbolima. Trebalo je proceniti da li je kombinacija kartica predviđala sunce ili kišu, a učesnici su odmah dobijali povratnu informaciju da li je njihov izbor ispravan ili pogrešan. Dobrovoljci su postepeno naučili, na osnovu povratnih informacija, koja se kombinacija kartica odnosi na određenu vremensku prognozu.

Gejmeri su bili znatno bolji od kontrolne grupe u kombinovanju kartica za vremensku prognozu. Još bolji su bili kada je reč o kombinacijama kartica sa visokim stepenom neizvesnosti, kao što je kombinacija koja je predviđala 60% kišnog i 40% sunčanog vremena.

Studija je pokazala da su gejmeri bolji u brzoj analizi situacije, stvaranju novih znanja i kategorizaciji činjenica ‒ posebno u situacijama s velikom neizvesnošću. Naučnica Sabrina Šenk je izjavila da je takvo učenje povezano sa povećanom aktivnošću u hipokampusu, regionu mozga koji igra ključnu ulogu u učenju i pamćenju.

„Mislimo da igranje video-igrica trenira određene regije mozga poput hipokampusa", navela je, dodavši da to nije važno samo za mlade, već i za starije ljude, jer promene u hipokampusu mogu dovesti do smanjenja kapaciteta memorije. „Možda možemo u budućnosti to tretirati i video-igricamaˮ, zaključila je.

Priredila Tatjana Cvejić