Engleski jezik iz više uglova

Ne tako davno engleski jezik je uveden u naše škole kao obavezan predmet, što ne znači da se naši prvaci i mlađi osnovci prvi put susreću s njim. Neretko se dešava da đak prvak već poseduje određeno predznanje iz stranog jezika, naročito kada je u pitanju engleski jezik. Da li je reč o određenoj prednosti, pitali smo Jovanu Trajanović, profesorku engleskog jezika iz niškog "Oksford centra".

‒ Porastom broja privatnih vrtića i škola koji nude mališanima časove engleskog, roditelji koji podržavaju tu vrstu dodatnih aktivnosti imaju prilike da upišu svoju decu već sa pune tri godine ‒ čim „izoštre" govor. To u mnogo čemu olakšava posao nastavniku ili profesoru kasnije u osnovnoj školi jer je dete već razvilo sluh za strani jezik i upoznalo se sa nekim normama ponašanja na času (npr. da se ne ustaje s mesta za vreme časa bez pitanja i sl.).

Ona deca koja nisu imala priliku da pohađaju privatnu nastavu nisu nužno manje talentovana za jezik pa i te kako mogu ići u korak sa decom koja su prethodno imala tu priliku. Da bi deca u prvim razredima zavolela strani jezik, u oba slučaja je poželjno da se on predstavi kroz igru i puno kreativnosti. Dodala bih da je jako bitno za roditelje da osluškuju i prate afinitete svoje dece i ponašaju se u skladu s tim.

Da li je u našim obrazovnim institucijama (osnovne i srednje škole, fakulteti) dovoljan fond časova stranih jezika, a ako smatrate da nije, da li zbog toga roditelji sve češće upisuju decu u privatne škole?

‒ Nije slučajno što je fond časova toliki koliki je i što jedan čas u zavisnosti od uzrasta traje koliko traje. To je tako uredio neko iskusniji. U privatnim školama fond časova (kao i trajanje samih časova) varira od škole do škole, ali je i broj učenika po učionici ograničen. Postoji jedan drugi problem, a to je kapacitet jednog odeljenja u državnim školama. U nekim osnovnim / srednjim školama susrećemo se sa odeljenjem koje broji više od 30 učenika. Potpuno je nemoguće da svi oni jednakom brzinom usvajaju gradivo. Oni koji imaju problem te vrste i žele da savladaju strani jezik obraćaju se privatnim školama, jer ulaganje u obrazovanje, na sreću, još nije zastarelo. Tako se oni stariji radije odlučuju za individualnu nastavu, koja se pokazala kao najdelotvornija za odrasle, dok je za one mlađe interesantniji grupni rad.

Da li privatna škola treba da nadomesti ono što se propušta u formalnom obrazovanju, ili je cilj da zapravo služi kao dopuna za one koji su više zainteresovani za jezike?

‒ Jedno ne zamenjuje drugo, niti mu umanjuje na značajnosti. Nismo svi isti pa tako nisu jednake ni naše sklonosti i nadarenosti. Detetu koje nije postiglo da usvoji gradivo jednako je potrebna pomoć kao i detetu ili odraslom koji želi da nadogradi svoje znanje. A tačno je da se ta pomoć danas radije potraži u privatnim školama, jer kao što sam već naglasila, broj učenika po učionici je limitiran te mu se profesor može više posvetiti.

Kakav je Vaš komentar na sve aktuelnije oglase tipa ‒ „Naučite engleski za četiri nedelje!", „Savladajte jezik za samo 100 dana!"? Da li su to zaista uspešne metode ili je reč o marketinškom triku?

‒ Ljudi vrlo brzo prepoznaju trikove. S druge strane, za to vreme nije moguće savladati bilo koji strani jezik na visokom nivou, ali je sasvim moguće naučiti ograničen fond reči i osnove gramatike u cilju sporazumevanja.

I za kraj, šta govori vaše iskustvo, kako naši osnovci i srednjoškolci vladaju engleskim jezikom u odnosu na vršnjake, na primer, u regionu? Često čujemo da naša omladina zaista dobro komunicira na engleskom sa strancima...

‒ Moje zapažanje je da zaista šaljemo poliglote u svet. Omladina voli da putuje i sve više dece voli engleski i vlada istim. Rekla bih da je slična situacija i sa nemačkim i drugim jezicima.