Kako se ribe suočavaju sa stresom

Mnoge životinje karakterišu jedinstveni i dosledni oblici ponašanja, što je navelo naučnike da ispitaju postojanje njihovih „ličnostiˮ. U novoj studiji proučavali su ponašanje malih tropskih riba poznatih pod nazivom gupi. Rezultati eksperimenata dali su mnoge odgovore, ali su otvorili i brojna pitanja.

U izučavanju „ličnostiˮ životinja, naučnici posmatraju stalne oblike ponašanja koji određuju kako će se jedinka postaviti u različitim situacijama. U mnogim slučajevima proučavaju kako životinje reaguju na rizik ‒ tom metodom otkrivaju razlike u ličnosti mnogih vrsta ‒ od pauka i daždevnjaka, pa do ajkula i ovaca.

Za novu studiju, objavljenu u časopisu „Fankšenel ekolodži" (Functional Ecology), istraživači Univerziteta u Ekseteru proučavali su reakcije 105 trinidadskih riba gupi. (Gupi je mala riba iz Južne Amerike, a neretko se čuva i kao kućni ljubimac. Kod nas su poznate i kao „gupike".)

Autor istraživanja Tomas Hauslaj, evolucioni biolog u Centru za ekologiju i konzervaciju Univerziteta u Ekseteru, ipak kaže: „Naše istraživanje pokazuje da je realnost mnogo složenija".

Studija je istraživala „lične strategije" svake ribe za suočavanje sa stresom. Hauslaj i njegove kolege simulirali su blagi stres prenošenjem pojedinačne gupike u nepoznati zatvoreni prostor a onda izazivali i veći stres, prikazujući im predstavu ptice ‒ predatora.

Sve to je uticalo na prosečno ponašanje riba, objašnjava Hauslaj, i one su sve bile opreznije, ali ipak, navodi on, svaka je to ispoljavala na jedinstven način.

Sledeća faza istraživanja baviće se genetikom

„Otkrili smo da gupi (gupike) imaju različite strategije za suočavanje sa stresom ‒ mnoge pokušavaju da se sakriju, druge pokušavaju da pobegnu, neke istražuju pažljivo i tako daljeˮ, objašnjavaju istraživači. Razlike između njih dosledno su se ispoljavale tokom vremena i u različitim situacijama. 

Istraživači su snimili reakcije riba, a zatim su koristili softver za praćenje kako bi automatski iz snimaka izvlačili podatke o njihovom ponašanju. Više puta su ponovili te eksperimente u razdoblju od nekoliko nedelja, proučavajući nijanse odgovora svake ribice.

„Vidimo složene strategije, složenije nego što smo misliliˮ, kaže Hauslaj i dodaje da varijacije u ponašanju nisu samo nasumične, da u tome postoji nešto značajnije.

„Interesuje nas zbog čega postoje različite ličnosti kod riba, a sledeća faza našeg istraživanja baviće se genetikom, koja je u osnovi ličnosti i srodnih osobinaˮ, kaže Alster Vilson, koautor i biolog Univerziteta u Ekseteru.

Priredila: Maja Stojanović