Zašto se skriva cena roga nosoroga?

Nosorozi na Zemlji žive već pedeset miliona godina. Različite vrste nosoroga naseljavale su ranije ne samo Afriku i Aziju već i Evropu i Severnu Ameriku. Među njima je bila i vrsta ʼGiant unicornʼ, dužine i do 20 metara, sa rogom velikim sedam metara! Na svetski dan životinja (4. oktobra) ukazujemo na značaj jedne od najugroženijih vrsta na planeti.

Oko 500.000 nosoroga moglo se naći širom Azije i Afrike pre samo jednog veka, ali od početka dvadesetog veka njihov broj naglo opada. Do 1970. godine bilo ih je svega 70.000 a danas ih je u divljini oko 30.000.

Cena njihovog roga je izuzetno visoka ‒ toliko da organizacija „Save the Rhino" traži od novinara da je ne objavljuju. Zaštitnici se plaše da bi takva objava mogla dodatno podstaći kriminalce da uđu u trgovinu rogovima i tako stimulišu veću potražnju.

Naravno, postavlja se pitanje: Zašto rog nosoroga ima tako visoku cenu? Uglavnom se koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini, međutim, nije naučno dokazano da ima bilo kakvu medicinsku vrednost i lekovitost.

Organizacije koje se bave zaštitom životinja upozoravaju da ako se aktuelni tempo lovljenja nastavi, te životinje mogu nestati u narednih 20 godina. To bi bilo poražavajuće ne samo za globalni biodiverzitet već i za turizam država koje zarađuju od nosoroga kroz eko-turizam i foto-safari.

Trenutno, najveća populacija nosoroga je u Južnoj Africi, gde živi 74 posto preostalih jedinki. Ipak, krijumčarenje i dalje predstavlja pretnju nosorozima, ne samo u Africi već i u Aziji, gde se nalazi manja populacija.

Priredila: Maja Stojanović

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.