Donji dom o Srbima 1863.

Uvek neka velika sila. Milan Hristić navodi da je njegov otac Filip u Londonu 1863. g. najčešće viđao lorda Palmerstona i Gledstona, a ređe lorda Rosela. Lord Rosel bio je ministar spoljnih poslova u kabinetu, kome je šef bio lord Palmerston, a u kome je Gledston bio ministar finansija.

Po njemu (Filipu), glavni članovi Vlade bili su Palmerston, Rosel i Gledston, ali u srpskom sukobu sa Turcima glavnu ulogu igrao je g. Lejard, državni podsekretar u Ministarstvu spoljnih poslova. Kada je engleska štampa napadala Vladu zbog turskofilske politike, „udarala" je na g. Lejarda. Kada se Vlada od tih napada branila u Parlamentu, to je radio gospodin Lejard.

Navodimo nekoliko odlomaka iz govora g. Gregorija, koji je u Donjem domu, 29. maja 1863, kritikovao tadašnju turskofilsku politiku.

„Nije mi namera da ulazim u opisivanje današnjeg stanja u Srbiji; dovoljno je bilo da kažem da je narod srećan i zadovoljan svojom vladom, i zemlja da je dobila mnogo time što se iščupala iz turskih šaka. Kada bi gospoda članovi Parlamenta čitali Rankeovu 'Istoriju Srba', što sumnjam da će činiti, jer je knjiga dosadna, oni bi videli, da je Srbija, za vreme turske vladavine, bila zemlja pobuna, pokolja i krvoprolića; da je narod srpski bivao zlostavljan, a da u zemlji nije bilo sigurnosti, ni lične ni imovine, da je Srbija, uopšte, tada bila u položaju u kome se danas nahode slovenski narodi oko nje, koji su još i dalje ostali pod turskim jarmom.

Ali ako bi ko hteo da vidi i drugu stranu ove medalje, neka pročita knjigu koju je napisao jedan engleski sveštenik, posle ovogodišnjeg svog putovanja po Srbiji.

(G. Gregori verovatno misli na knjigu Vilijema Dentona koji je boravio u misiji u Srbiji.) Tu će čitalac videti da je narod srpski srećan i zadovoljan, da stalno napreduje, da se putevi grade u svim pravcima, i da sav progres, koji je do sada postignut, počinje od dana oslobođenja Srbije. Sveštenstvo je poštovano i uvažavano. Srbija ima svoju Narodnu skupštinu, koja svoju vlast vrši razumno i odmereno." (str. 137‒138)

„Nekolike samo cifre pokazaće najbolje, žalosne posledice bombardovanja. Za prvih šest meseci 1860. god. i za istu periodu vremena 1861. god., uvoz u Beograd iznosio je 30 i 31 ½ milion turskih groša, a za odgovarajućih šest meseci u 1862. godini pao je na šesnaest miliona, dakle celokupna trgovina opala je za 50%." (str. 153)

„Svi konzulski izveštaji slažu se i u tome, kako se obećanja, koja su dana sultanskim fermanima, apsolutno ne održavaju. Vicekonzul u Sarajevu pominje da u celoj Bosni i Hercegovini živi 490 000 Muslimana a 710 000 hrišćana." (str. 174)

„Govor g. Gregorija trajao je više od dva sahata, i učinio je jak utisak u Parlamentu, naročito, kad je govornik, sa dokumentima u ruci, pobijao tvrđenja Lejarda, i iznosio pravo stanje stvari u Turskoj." (str. 184)

U narednom tekstu navešćemo delove govora g. Lejarda, koji je osporavao pravo Srbije na nezavisnost, smatrao da je njen interes da ostane u okviru Osmanske carevine, da država koja ima milion stanovnika ne može da ima ministarstvo inostranih poslova ni poslanstva u prestonicama velikih sila, ne može da ima pedeset hiljada vojnika... jednom rečju, sumorna slika srpske slobode u viđenju podsekretara u Ministarstvu inostranih poslova, jedini spas za Srbiju je da bude u turskom ropstvu...

U raspravi je saopšten podatak da je g. Lejard bio glavni akcionar Otomanske banke.