Petliću, pevaču!

Prvi septembar. Dok za stolom gledam mamu, koja mi brižljivo postavlja doručak, osećam neku tugu. Pred očima mi se pojavljuju slike morskih talasa i predivnih konja u kasu. Sunce neumorno greje i ja sam srećna. To je slika ovog letnjeg raspusta, koji je tako brzo prošao. Nešto nije kako treba? Napeta sam. Jedva čekam da vidim staru družinu, sada kada treba da krenem u školu. Ulazimo u učionicu. Svi su presrećni što smo ponovo na okupu. Ulazi učiteljica vedrog lica. Kaže nam da smo joj nedostajali. Celog dana pričamo i smejemo se letnjim dogodovštinama...

Petra Ranđelović, učenica sada već trećeg razreda Osnovne škole „Vožd Karađorđe" u Leskovcu, tako opisuje prvi školski dan nakon dvoipomesečne pauze i odmora.

Istraživali smo kako teče proces povratka u školske klupe kod mlađih osnovaca.

Aleksandra Milosavljević, direktorka OŠ „Vožd Karađorđe" u Leskovcu, kaže za naš portal da se učenici na raspustu osećaju i ponašaju kao i zaposleni na godišnjem odmoru i da svaki kontakt sa poslom u vreme godišnjeg odmora narušava njegov smisao.

„Deci treba dozvoliti da uživaju u svom odmoru. Kroz neobavezne razgovore, igru, razonodu i svakodnevne aktivnosti moguće je obnoviti naučene sadržaje. Na taj način neće to povezati sa školom i obavezama i neće osetiti pritisak koji inače imaju tokom školske godine", kaže Milosavljevićeva.

Ona smatra da ukoliko dete oseti potrebu za čitanjem i učenjem tokom raspusta ‒ ne treba ga u tome sputavati.

Treba mu, kako navodi, dozvoliti da to radi onako kako samo želi: „Tako se zabavlja i igra, ali i uči, a dosadu koja je u dugim letnjim danima često prisutna pretvara u razonodu. Tačno je da učenici tokom raspusta neke sadržaje potisnu, ali je sigurno da naučeni sadržaji nisu potpuno zaboravljeni", navela je ona.

Kada je reč o ponovnom prilagođavanju, naša sagovornica ističe da je učenicima dovoljna jedna radna nedelja u septembru da bi se uspešno prilagodili školskim obavezama i nastavili sa radom.

„Učitelji svojim umećem, znanjem i veštinama, kao i planovima rada pre obrade novih sadržaja, obnavljaju staro kako bi obezbedili siguran temelj za sticanje i nadgradnju znanja. Podrška roditelja je takođe značajna.

Važno je da svi budu strpljivi, a očekivani rezultati će doći", objasnila je Milosavljevićeva.

Volim! - Ne volim!

„Početak školske godine učenici doživljavaju dosta različito, od ʼVolim!ʼ, do ʼNe volim!ʼ, objašnjava za naš portal učiteljica Jasmina Đorđević.

„Mi učitelji se trudimo da uvedemo učenike u novi razred sa punom dozom razumevanja i podrške.

Potrebno je vratiti školski ritam u učionice ‒ poštovati vreme i nove obaveze.

Nastavnici treba da budu fleksibilni i da pomognu njihovom prilagođavanju, a to se postiže učenjem kroz igru, u vedroj atmosferi, sa što više interakcija, objašnjava učiteljica Đorđević.

I posle nedelju dana nastave, učenici su i dalje uzbuđeni zbog susreta sa drugovima i novim predmetima.

Iako se, kako kaže, „još na njihovim licima vide leto i raspust", tu je i odgovornost zbog učenja i ocena.

Školski psiholog Jasmina Gocić kaže da je formiranje i održavanje radnih navika kod učenika jedan od najznačajnijih uslova za stalnu radnu aktivnost, koja obezbeđuje uspeh u školi i životu.

Mlađem detetu potrebni su podsticaji u vidu pohvala i nagrada, a kod deteta sa izgrađenim radnim navikama formirana je odgovornost za rad, uz osećaj zadovoljstva zbog postignutog uspeha.

„S obzirom na to da su deca različitih sposobnosti, karaktera i temperamenta i da imaju različite navike, postojaće razlike u načinu i vremenu adaptacije na nastavu.

Neki učenici će se brže prilagoditi nastavi i radnim obavezama, a nekima će biti potrebno duže vreme, što zavisi od samih đaka, ali i roditelja i nastavnika ‒ kako će prići deci", kaže Gocićeva.