„Hablove“ galaksije megamejzeri

Mikrotalase, slične onima koje koristimo kada treba da podgrejemo ručak, stvaraju mnogi astrofizički izvori ‒ među njima su galaksije mejzeri (prema engleskom microwave lasers), te još snažniji emiteri koji se pomalo zlokobno nazivaju megamejzerima, kao i središta nekih galaksija. Posebno snažni izvori zračenja su svetla središta galaksija, koja se nazivaju još i aktivni galaktički nukleusi. Smatralo se da su puni energije zbog prisustva supermasivnih crnih rupa, koje uvlače okolnu materiju i izbacuju svetle mlazeve radijacije.

Dve galaksije koje su ovde prikazane, MCG+01-38-004 (gornja, crvenkasta) i MCG+01-38-005 (donja, plava) snimio je Nasin/Esin teleskop „Hablˮ. Galaksija MCG+01-38-005 (poznata još i kao NGC 5765B) posebna je vrsta mejzera. Aktivni nukleus galaksije pumpa ogromne količine energije, a ona stimuliše oblake vode koja je okružuje. Vodonik i kiseonik, sastavni elementi vode, sposobni su da apsorbuju nešto od te energije i reemituju je na specifičnim talasnim dužinama. Jedna od tih talasnih dužina pada pod mikrotalasni režim nevidljiv za „Hablˮ, ali mogu da je vide mikrotalasni teleskopi. Galaksija MCG+01-38-005 je zato poznata još i kao vodeni megamejzer!

Astronomi mogu da upotrebe takve objekte za istraživanje fundamentalnih karakteristika svemira. Emisija mikrotalasa sa MCG+01-38-005 iskorišćena je za proračunavanje preciznih vrednosti brzine širenja svemira. Tu konstantu je postavio Edvin Habl, astronom čija su posmatranja dovela do otkrića širenja svemira i po kome je teleskop „Habl" dobio ime.