Prilika za podsećanje: pomračenje Sunca iz 1919. godine

To područje, usled Zemljinog obrtanja oko svoje ose, ima oblik trake ‒ sa obe strane relativno uske trake koja odgovara predelima iz kojih je vidljivo totalno pomračenje nalazi se šira traka koja odgovara delimičnom pomračenju. Budući da su kretanja nebeskih tela pravilna i podložna prirodnim zakonitostima, vreme kada će se javiti pomračenje Sunca i mesta odakle će biti vidljivo mogu se proračunati hiljadama godina unapred, što je, po svoj prilici, bilo poznato već astrolozima drevnog Vavilona.

Premda se u gotovo svim tradicionalnim kulturama pomračenje Sunca shvata kao zastrašujuće znamenje i neretko objašnjava time da neka mitološka neman pokušava da proždere Sunce, danas je za veliki deo čovečanstva taj prirodni spektakl prilika za uživanje u nesvakidašnjem prizoru i atmosferi ‒ razume se, uz obaveznu zaštitu očiju od neposrednog sunčevog sjaja. Pomračenja Sunca odigrala su i niz veoma značajnih uloga u nauci, naročito pre nego što je izmišljen koronograf, jer obezbeđuju jedinstvenu priliku za posmatranje Sunčeve korone. (Da ne bi propustio takvu priliku, na primer, veliki ruski naučnik Dmitrij Ivanovič Mendeljejev se 1887. neustrašivo vinuo u atmosferu balonom kojim je lično upravljao ‒ ali o tome smo već govorili na drugom mestu.) Iako današnje pomračenje Sunca neće biti vidljivo iz naših krajeva (na sledeće, i to delimično, moraćemo da pričekamo do 2020. g.), možda je dobar trenutak da se podsetimo na jedno pomračenje Sunca koje je imalo dalekosežne posledice i znatno doprinelo preobražaju koji je fizika doživela u 20. veku. Odigralo se 1919. godine i bilo je povod za slavnu ekspediciju ser Artura Edingtona koja je ovenčana prvom empirijskom potvrdom (ili preciznije, prvim ispunjenim predviđanjem) opšte teorije relativnosti Alberta Ajnštajna.

Od početka dočekana sa velikom podozrivošću mnogih naučnih autoriteta, Ajnštajnova teorija je u Engleskoj i državama koje su joj bile saveznici tokom Prvog svetskog rata dostigla najveći stepen nepopularnosti, budući da je Ajnštajn bio nemački državljanin i, uz to, čovek koji se drznuo da protivreči nikom drugom do samom ser Ajzaku Njutnu. Artur Edington bio je jedan od retkih koji su uvideli da je teorija relativnosti suštinski ispravna i da pruža mogućnost da se uverljivo objasne neki aspekti prirode koji su bili u vidnom neskladu sa klasičnom, njutnovskom fizikom. Poznat po kosmopolitskim i pacifističkim stavovima, Edington je, u ratnim godinama, nekoliko puta jedva izbegao da bude zatvoren i osuđen kao izdajnik kralja i otadžbine. Ipak, ubrzo po svršetku Velikog rata, dobio je žarko željenu priliku da pokaže svetu kako je Ajnštajn u pravu. Kraljevski astronom Velike Britanije ser Frenk Dajson odlučio je da, zajedno sa Edingtonom, organizuje dve ekspedicije koje bi iskoristile pomračenje Sunca iz maja 1919. za praktičnu proveru predviđanja teorije relativnosti. Teorija relativnosti, naime, između ostalog podrazumeva da svetlost menja svoj pravac pri prolasku pokraj masivnih objekata ‒ te bi tako zvezde koje se (isključivo tokom pomračenja) vide neposredno uz Sunce morale da pokažu precizno određeno odstupanje svog prividnog položaja.

Budući da pomračenje nije moglo da se vidi sa severnih geografskih širina, prva ekspedicija zaputila se u Brazil, a druga na ostrvo Prinsipe u Gvinejskom zalivu, nedaleko od zapadne obale Afrike. Tu drugu ekspediciju lično je predvodio Edington. Ogromne teškoće sa kojima se suočio dovele su poduhvat na samu ivicu neuspeha, naročito kada se većina fotografskih ploča namenjenih beleženju položaja zvezda ovlažila usled snažnih tropskih kiša i kada je dan pomračenja osvanuo oblačan. Na sreću, oblaci su se u odsudnom času razišli i Edington se vratio u Englesku sa osam negativa fotografija koje su nosile odgovor na pitanje o kom se vodilo toliko žučnih polemika. Zabeleženi položaj zvezda upoređen je sa predviđanjima obe teorije. Uprkos ograničenoj preciznosti snimaka, Ajnštajnovi proračuni su se potvrdili, nasuprot njutnovskim. Opšta teorija relativnosti izdržala je probu ‒ prvu od mnogih koje će uspešno prebroditi tokom narednih stotinak godina.

Iako brazilska ekspedicija nije dobila iste rezultate, što je kasnije objašnjeno tehničkim problemima, Edingtonove fotografije i rad koji je objavio sledeće godine umnogome su doprineli da teorija relativnosti u nauci odnese prevagu, te ju je ubrzo prihvatila većina fizičara. Tako je opisano pomračenje Sunca, na izvestan način, označilo jednu od najvećih prekretnica, ne samo u nauci, već i u čovekovom sveukupnom pogledu na kosmos. Priča o ekspediciji uspešno je dramatizovana 2008. godine filmom „Ajnštajn i Edingtonˮ Filipa Martina prema scenariju Pitera Mofata. Vreme će postepeno dodavati dokazu iz 1919. g. višestruke nezavisno prikupljene potvrde. Brojna predavanja koja je Edington održao i popularna objašnjenja koja je ponudio sabrana su 1923. u knjigu koju je sam Ajnštajn nazvao „najboljim predstavljanjem teorije relativnosti na bilo kom jeziku". Albert Ajnštajn i Artur Edington nastavili su, tokom decenija koje su usledile, da razvijaju svoje teorijske uvide u ustrojstvo prirode, s vremenom se razišavši u mnogim od svojih gledišta. Obojica su, međutim, utkali svoje smele ideje, samopregorni rad, dalekosežna otkrića i novonastale koncepte u noseće stubove savremene fizike. Artur Edington i Albert Ajnštajn pružili su nam jedan od najlepših primera nauke koja je kadra da nadraste preovlađujuće predrasude, iskrivljenja ideologija i svetske sukobe.