Veštačka inteligencija je novi interfejs

Na konferenciji „Nove tehnologije u obrazovanju" u organizaciji British Council-a imali smo priliku da o veštačkoj inteligenciji i njenoj ulozi u svakodnevnom životu razgovaramo sa profesorom Donaldom Klarkom, britanskim predavačem koji ima više od trideset godina iskustva u toj oblasti.

Šta razlikuje mozak od veštačke inteligencije?

‒ Mi stalno pokušavamo da unapredimo mozak, ali to je specifičan organ, zaboravan je, može da bude seksistički, rasistički, mora da spava najmanje osam sati dnevno i lako se dekoncentriše. Vašu ekspertizu ne možete ubaciti u moj mozak, i što je najgore od svega ‒ mozak, kao i čovek, umire. Dok veštačka inteligencija, oblast kojom se bavim, ne spava osam sati dnevno, ne zaboravlja, ne umire i stalno se poboljšava. Naravno, veštačka inteligencija ne kopira mozak, ona predstavlja tehnološku inovaciju koja je bolja od mozga. Posebno zanimljivo je upravo to da je mozak tvorac veštačke inteligencije.

Kako se ona upotrebljava?

‒ Ukoliko pretražujete na Guglu ‒ koristite veštačku inteligenciju, jer je on upravo to. Ako koristite socijalne mreže, takođe; ako kupujete knjige preko Amazona, algoritam vam preporučuje koje knjige da kupite. Ako gledate Netfliks svakako ste izabrali barem jednu seriju koja vam je bila preporučena. Pitanje nije kako ćemo koristiti veštačku inteligenciju, jer mi smo već u tom svetu. Veštačka inteligencija je novi korisnički interfejs. Zaboravljamo da Gugl postoji gotovo odnedavno, svi ga koristimo, i đaci kada spremaju ispite i naučnici kada pišu radove. Gugl mape koristimo svakodnevno. A sve to je vođeno veštačkom inteligencijom. Zamislite sada svet bez Gugla, koliko bi se u tom slučaju smanjila produktivnost. Nekada se računovodstvo vodilo drugačije, a danas se, kao i neka druga zanimanja, vodi pomoću algoritma. Podaci su pokazali da je nastankom Gugla došlo do ogromnog povećanja produktivnosti.

Naš mozak je u razvoju stigao do određene granice, da li se razvojem veštačke inteligencije na neki način unapređuje?

‒ Da, naš mozak ima ograničenja i to je sve u skladu sa prirodom. Zato veštačka inteligencija poboljšava neke sposobnosti mozga. Podsetiću vas da je nakon tri sata igranja, svetski prvak u šahu Gari Kasparov izgubio partiju u meču protiv IBM-ovog računara Dip blu (Deep Blue). U trenutku pobede nad Kasparovim, računar je bio sposoban da proceni dvesta miliona poteza u sekundi. To je, po nekima, samo brutalna kompjuterska snaga. Ipak, na kraju, Kasparov je u borbi protiv mašine izašao kao pobednik.

Međutim, postoji mišljenje da roboti predstavljaju egzistencijalnu pretnju za čoveka?

‒ Da, postoji čitav niz holivudskih filmova poput „Terminatora" koji predviđaju da će nas roboti uništiti. Ali takav strah je duboko u našoj kulturi još od Prometeja iz grčke mitologije, preko romana „Frankenštajnˮ Meri Šeli, do filma „Metropolis" Frica Langa ‒ to je jedan scenario koji se ponavlja, ali zapravo nije tako. Razvoj veštačke inteligencije ne predstavlja opasnost po čoveka.

Algoritmi se danas koriste i u kreiranju sadržaja?

‒ Da, to je veoma interesantno. Spomenuo sam Netfliks koji mi je preporučio seriju „Čista hemija" (Breaking bad) i celu sam je odgledao. Međutim, malo je poznato da je za drugu sezonu političke serije „Kuća od karata" scenario rađen na osnovu prikupljenih podataka o reakcijama gledalaca na pravu sezonu. Sve se uzelo u obzir ‒ i kada su gledaoci neku epizodu prekinuli i otišli na kafu, vratili se i nastavili da gledaju; u kojim scenama su karakteri bili neubedljivi, odnosno slabiji. Upotrebili su algoritam kako bi utvrdili koje likove da eliminišu iz scenarija, a koje da naglase i da im daju više prostora. Na taj način, druga sezona je bila još uspešnija od prve, zar to nije neverovatno?

Nedavno je snimljen film po scenariju koji je napisao algoritam. Kratki naučnofantastični film Sunspring prikazan je u okviru takmičarskog programa na festivalu „Sandensˮ prošle godine. Nadalje, postoje čitave kompozicije i muzička dela koje je napisao algoritam i ne mogu se razlikovati od klasične kompozicije. Program analizira bazu podataka postojećih pesama i tako „uči" muzičke stilove, a zatim „komponuje" originalnu muziku. Veštačka inteligencija može da se bavi i slikarstvom. Na taj način ona je postala deo naše svakodnevice.

Kako vidite našu budućnost sa veštačkom inteligencijom?

‒ Veštačku inteligenciju vidim kao Šivu, božanstvo koje stvara i uništava. Ono što će izvesno nestati to su neki poslovi tj. profesije, to se već dešava, to je naša stvarnost. Fenomen Trampa ili Bregzita može se sasvim fino objasniti podatkom da je prelaskom na automatizovani sistem u proizvodnji stvorena nova siromašna klasa, i taj trend će se, nažalost, nastaviti. Setimo se da je automatizacija sa obradivih polja preselila ljude u fabrike, iz fabrika u kancelarije, sada ih gura i iz kancelarija, menadžerski poslovi su takođe kompjuterizovani i sad je pitanje kuda dalje. Znamo da će nezaposlenost biti velika, to je destruktivna strana priče. Međutim, moje mišljenje je da veštačku inteligenciju treba koristiti za obrazovanje i obučavanje u veštinama za poslove budućnosti.