„Popravljanjem” gena do „boljih” ljudi?!

„Nove tehnologije i genetika same po sebi izazivaju izvesnu dozu sumnje i straha, naročito kada je reč o njihovoj primeni na ljudima. Primena novih tehnologija na „neterapeutski način", dodaje još malo ulja na vatru.

Scenario prema kom ʼgenetičko unapređenje ljudiʼ dovodi do još veće nejednakosti među ljudima predstavlja klasičan zaplet naučnofantastičnih filmova, ʼGatakaʼ je jedan od najpoznatijih", rekao je dr Loi za Internet portal Obrazovno-naučnog programa RTS-a.

Prema mišljenju našeg sagovornika, možda bi za neke buduće generacije poželjnije bile osobine koje bi im pomogle da ukoliko imaju neki loš ili dosadan posao ‒ mogu da ga obavljaju bez svesti o tome da je dosadan. To donekle podseća na „lekove" koje studenti ponekad uzimaju u trenucima kada bi najradije odustali od učenja ‒ ne učine ih pametnijim, ali im pomognu da se usredsrede na gradivo čak i kad je besmisleno. 

Možda idemo i ka nekom bogatijem društvu u kome ljudi neće morati da rade, jer će sve poslove obavljati mašine. Šta bi ljudi u takvom društvu želeli da poboljšaju? Verovatno bi želeli da budu radosniji, ili nešto slično. Možda scenario poput onog iz filma „Gataka" nije ni najrealniji niti najinteresantniji za proučavanje, dodaje dr Loi. 

„I oni koji podržavaju upotrebu tih tehnologija u cilju poboljšanja i oni koji su protiv toga, nisu nerealistični. Trenutna regulativa koja to zabranjuje pokušava da one koji su protiv korišćenja tih tehnologija u neterapeutske svrhe uveri da nemaju razloga da se boje", dodao je dr Mikele Loi.