Američki tinejdžeri provode manje vremena u siromašnom susedstvu

U istraživanju je učestvovalo 1.400 mladih ljudi uzrasta između 11 i 17 godina koji žive u Kolambusu, glavnom gradu Ohaja. Otkriveno je da provode jedan sat dnevno manje u svom lokalnom okruženju ukoliko postoji strah od kriminala.

Kristofer Brauning, profesor sociologije na Državnom univerzitetu Ohaja, kaže da je to prva studija u kojoj su korišćeni podaci sa satelita dobijeni sa pametnih telefona pomoću kojih je praćeno kretanje tinejdžera iz minuta u minut.

Istraživanje je pokazalo da u susedstvu koje se smatra opasnim ‒ a nivo opasnosti je tesno povezan sa siromaštvom ‒ postoji fenomen „kolektivnog povlačenja", objašnjava prof. Brauning. „Jasno je da mladi ljudi koji žive u veoma siromašnim delovima grada provode manje vremena u svom susedstvu i da je to povezano sa kolektivnim strahom od kriminala", dodaje on.

Studija je takođe merila i opažanja opasnosti koja imaju roditelji, ali postoji slaba korelacija između tih podataka i kretanja mladih, što pokazuje da deca ne prihvataju verovanja i mišljenja starijih.

Studija predstavlja prvi deo projekta koji treba da stvori složenu sliku o tome kako se mladi ljudi kreću u svojoj okolini. Oni provode prosečno 52% vremena svakog dana kod kuće, 13% u susedstvu i 35% van svog susedstva. 

Stotine objavljenih istraživanja otkrilo je vezu između siromašnog susedstva i velikog broja problema kao što su slabije obrazovanje, manji životni vek, slabija ekonomska perspektiva, ali malo njih je istraživalo koliko vremena deca provode u svom lokalnom okruženju.

Brauning priznaje da je prvo mislio da ljudi manje vremena provode u siromašnim oblastima zbog nedostatka službi i usluga koje pružaju prodavnice, škole, ustanove za mlade i centri za vanškolske aktivnosti. 

Ali rezultati pokazuju da čak i kada gradovi obezbede takve usluge u osiromašenim područjima, mladi odlaze ako se sredina doživljava kao opasna, što dovodi do toga da se takvi servisi manje koriste.

 Priredio Bojan Glavonić