Konstruktivnom raspravom do zakona o upotrebi novih tehnologija

Dr Majkl Morison je za Internet portal RTS-a istakao da je važno da novu tehnologiju „uređivanja" genoma ne posmatramo izolovano, već u okviru razvoja savremene nauke i tekućih istraživanja čiji rezultati treba da budu primenjeni u kliničkoj praksi, industriji, poljoprivredi, zaštiti životne sredine.

Iako bi mogle da donesu mnogo dobrog, nove tehnologije izazivaju zabrinutost javnosti. Koji su najčešći razlozi za takvu reakciju?

‒ Te tehnologije su se našle u fokusu javnosti zbog toga što su nove i drugačije, zasnovane na biologiji i što obećavaju i ono što se ranije nije moglo učiniti na našim ćelijama, tkivima, genima... Prema mišljenju nekih, samo manipulisanje „biološkim materijalom" već je po sebi loše, drugi brinu o njenim posledicama ‒ da li će te tehnologije još više produbiti nejednakost među ljudima, ili naškoditi deci, ili omogućiti pojedincima da eksploatišu druge, ili dati moć pojedinim kompanijama... Kako ja vidim, suština njihove zabrinutosti leži u činjenici da u našem društvu postoji nejednakost koja je već po sebi loša, a nove tehnologije bi mogle još da je prodube.

Da li bi uključivanje javnosti u proces kreiranja regulative i etičkih normi (koje moraju pratiti napredak tehnologije) doprinelo smanjenju straha kod ljudi?

‒ Mnogo se govori o uključivanju javnosti u ove procese, ali to samo po sebi nije rešenje. Moramo razmišljati kako da uključimo što više različitih grupa i kako da te diskusije obuhvate važna pitanja. Ako kažete građanima ‒ želimo da kroz diskusiju saznamo da li mislite da je editovanje genoma dobro ili loše, već ste njihove odgovore ograničili samo na „dobro" ili „loše". Tu nema mnogo prostora za kompromis i razgovor. Ako bismo pak stvari postavili drugačije, ako bismo javnost pitali šta možemo uraditi u vezi sa ovom tehnologijom, koga bi sve trebalo uključiti, i ako bismo osim građana i naučnika u diskusiju uključili i predstavnike države koja finansira takva istraživanja, kao i industrije koja kasnije treba da ih primeni, pacijente... Ako imate različite grupe koje raspravljaju o tome šta žele, kako mogu da sarađuju, šta ih zabrinjava, imaćete mnogo produktivniju diskusiju. 

Kako, po Vašem mišljenju, možemo podstaći tu saradnju?

‒ Često se čuje da javnost treba da se obrazuje o ovim tehnologijama. To je istina s te strane što ‒ ako želite da ljudi razumeju šta radite i da budu u stanju da diskutuju, potrebno je da znaju ponešto o nauci. Ne da proučavaju na nivou detalja, ali ukoliko ih pitate šta misle o editovanju gena, morate im prethodno objasniti na neki način šta ta tehnologija donosi i kako radi. 

Šta je sa drugim zainteresovanim stranama uključenim u ovaj proces?

‒ Mislim da u isto vreme moramo obrazovati i ostale grupe uključene u ovaj proces. Ako naučnici smatraju da su građani neracionalni ili „protiv nauke", moramo im objasniti zbog čega oni tako misle, zašto su zabrinuti. Slično je i ako želimo da uključimo i predstavnike države i industrije.
Potrebno je da razgovaramo o tome kakve tehnologije želimo, šta želimo da one učine za nas i da razumemo pozicije ostalih koji učestvuju u diskusiji. I sve to pre nego što dobijemo novi proizvod na našem tržištu, nove usluge u bolnicama, farmama.