„Popravljanje gena”: tema o kojoj se raspravlja

Mogućnost da se precizno menja bilo koji deo genoma bilo koje vrste u prirodi ‒ čak i genom složenih organizama poput ljudi ‒ postala je stvarna zahvaljujući novoj metodi editovanja („uređivanjaˮ ili „popravljanjaˮ) genoma. Ipak, treba uzeti u obzir da tako moćnu tehnologiju prati i velika odgovornost, što je poslednjih godina pokrenulo velike rasprave o etičnosti takvih zahvata ‒ šta je dobro i dopušteno, a šta nije.

Tehnologije genetičkog inženjerstva, naročito najnovija tehnologija editovanja gena metodom Crispr-Cas 9, obećavaju lečenje trenuntno neizlečivih bolesti. Istraživači i bioetičari rade na tome da osvetle sve moguće „zamke" kako bi te tehnologije bile primenjivane za opšte dobro. Savet za bioetiku Nafild je ustanovio preporuke za korišćenje tehnologije editovanja (popravljanja) gena, odakle će proizaći zvanični etički vodiči za primenu u humanoj medicini.

Kontroverzna istraživanja na reproduktivnim ćelijama i embrionima

„Postignut je ogroman napredak u ispravljanju gena somatskih ćelija u terapeutske svrhe. Savet za bioetiku Nafild trenutno radi na etičkim problemima editovanja gena u reproduktivnim ćelijama (germ line cells), a to su promene koje se prenose na sledeću generaciju. Prema mišljenju mnogih, ta istraživanja su kontroverzna i zbog toga što se rade na embrionima", rekla je za Portal Obrazovno-naučnog programa profesorka Karen Jang, predsedavajuća Radne grupe za editovanje gena i humanu reprodukciju Saveta za bioetiku Nafild.

Promene na nivou reproduktivnih ćelija nose mnogo veću etičku težinu. Svaka greška može nauditi budućoj jedinki zbog toga što će je nositi svaka ćelija organizma, kao i potomstvo. S druge strane, ako bi se postigla željena bezbednost, takav zahvat obezbedio bi trajno rešenje za genetičke bolesti.

Prema rečima naše sagovornice, i u toj oblasti je postignut izvestan napredak, ali dosadašnja istraživanja pokazuju da zasad nije bezbedno tu tehnologiju koristiti na reproduktivnim ćelijama. Profesorka Jang je dodala i da je moguće je da ćemo ipak moći da embrionima menjamo gene odgovorne za neizlečive bolesti, ali ne u tako bliskoj budućnosti.

Osim u istraživačkim laboratorijama, nova tehnologija se može primenjivati u biomedicini (razvoj novih lekova, terapije zasnovane na ćelijama i genima, kontrola bolesti koje prenose insekti), reprodukciji (sprečavanje prenošenja naslednih bolesti na potomstvo), poljoprivredi (povećanje prinosa, stvaranje vrsta otpornih na klimatske uslove, bolesti, parazite), industrijskoj biotehnologiji (biogoriva, proizvodnja lekova, novih materijala).

„Sva pitanja koja su proizašla iz ove moćne tehnologije moramo razmatrati na nivou celog društva, ona moraju postati predmet javne rasprave. Nije lako proceniti stav javnosti prema takvim temama. U Velikoj Britaniji javnost je pažljivo propratila donošenje zakona koji su omogućili doniranje mitohondrija. Dakle, postoji interesovanje, ali nisam sigurna koliko su ljudi voljni da se uključe u takve procese", zaključila je Karen Jang.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.