Reciklaža PET otpada ‒ put do novih proizvoda

PET ambalaža se brzo pravi i lako oblikuje, pa može imati željeni oblik i boju a pritom nije lomljiva. Masa flašice napravljene od PET-a koja ima zapreminu 500 ml manja je 10‒15 puta od staklene flašice, što proizvođačima pića naročito odgovara. PET ambalaža nije otrovna, a odlikuju je i niska cena proizvodnje i ekološka prihvatljivost zbog mogućnosti recikliranja, rekla je za emisiju „Sve boje života" Bojana Živković, analitičar zaštite životne sredine.

Međutim, iz aspekta ekologije i održivog razvoja, ipak postoje određeni problemi. Iako postoji skoro savršen sistem reciklaže „od boce ‒ boca" ‒ koji omogućava da se ne stvaraju stalno nove količine ambalaže ili da se one znatno smanje ‒ u praksi taj sistem nije zaživeo u potpunosti.

Naime, većina svetskih brendova ubacuje samo do deset procenata recikliranog PET-a u svoje proizvode, plašeći se da potrošačima neće biti privlačna ambalaža koja nije kristalno providna. Manje povoljan način reciklaže, ali ipak dobro rešenje za upravljanje otpadom, predstavlja pretvaranje te vrste otpada u druge proizvode. Tako se reciklažom oko 25 flaša od dva litra može dobiti vlakno za izradu jedne jakne ili punjenje za dušeke i jastuke. To vlakno koristi se i kao geotermalna podloga za puteve, sanitarne deponije, za izolaciju u građevinarstvu, kao i za izradu PET trake koja zbog svojih karakteristika može da zameni čeličnu traku u pakovanju.

U Srbiji plastični ambalažni otpad čini četiri procenta ukupne količine otpada a reciklažom je obuhvaćeno oko 15 procenata ukupnog otpada. Stupanjem na snagu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, 2009. godine, uveden je princip „zagađivač plaća" a sam sistem je organizovan u skladu sa direktivama EU. One nalažu propisivanje nacionalnih ciljeva o količini ambalaže koju je potrebno reciklirati.

Problematično kod nas je to što se ti ciljevi ispunjavaju u komercijalnom i industrijskom sektoru, dok se sakupljanje iz komunalnog sektora vrši u manjoj meri. Zbog toga, neke opštine i gradovi pokušavaju da uspostave sistem odvojenog sakupljanja komunalnog otpada, što predstavlja prvi korak ka reciklaži. Dobro je, ipak, što se jasno vidi da su građani zainteresovani za reciklažu kada za to imaju mogućnost, istakla je Bojana Živković.