Da li nas očekuje kišovita budućnost?

Nova studija o klimi koja je sprovedena u Nasinoj laboratoriji za mlazni pogon u Pasadeni pod rukovodstvom Hui Sua, sugeriše da je većina globalnih klimatskih modela loše procenila količinu padavina u tropskim regionima u budućnosti. Razlog tome je što ovi modeli potcenjuju smanjivanje količine oblaka na velikim visinama iznad tropskih oblasti koje je otkriveno uz pomoć novih posmatranja.

Ali, kako manje oblaka može da donese više kiše? Globalno, padavine nisu vezane samo za postojanje kišnih oblaka već i za „energetski budžet" Zemlje - energiju koja dolazi sa Sunca u poređenju sa onom koja odlazi na zagrevanje.

Visoki tropski oblaci hvataju i zadržavaju toplotu u atmosferi. Ako u budućnosti bude manje ovih oblaka, tropska atmosfera će biti hladnija.

To će takođe povećati padavine, što će zagrejati vazduh da bi se napravio balans zbog hlađenja na velikim visinama koje nastaje zbog manjeg broja visokih oblaka.

Protivno zdravoj logici deluje i ideja da zbog više padavina temepratura raste - ljudi znaju da kiša hladi vaduh oko njih, ne zagreva ga. Ali, nekoliko kilometara više, u gornjim slojevima atmosfere, preovlađuju drugačiji procesi.

Kada voda ispari i pretvori se u paru na površini Zemlje, ona se podiže u više slojeve atmosfere, noseći sa sobom toplotu koja je dovela do isparavanja. U hladnijoj gornjoj atmosferi, kada se vodena para kondenzuje u kapljice tečnosti ili led, ona oslobađa toplotu i zagreva atmosferu.

Hui Su, Naučnik u Nasinoj laboratoriji za mlazni pogon u Pasadeni, kaže da je otkrivanjem loše procene ranijih modela kad su u pitanju visoki oblaci u tropskim oblastima i cirkulacija vode u atmosferi „ova studija obezbedila dobar put za bolja predviđanja količine padavina u budućnosti".

Ne može se reći da nismo upozoreni na vreme. Kako ćemo se nositi sa time, to je već drugi problem.

Priredio Bojan Glavonić