Zvižduk Karipskog mora

Karipsko more je deo Atlanstskog okeana, jugoistočno od Meksičkog zaliva. Okruženo je Južnom i Centralnom Amerikom i Karipskim ostrvima površine oko 2.754.000 km2.

Podvodni „otkucaji srca"

Koristeći četiri modela aktivnosti, u periodu 1958 - 2013. godine, kao i satelitska merenje gravitacije, naučnici su analizirali nivoe mora i očitavanje pritiska. Tada su otkrili fenomen koji su nazvali Rozbi zvižduk po Rozbi talasima.

Kris Hjuz sa Liverpulskog univerziteta, objašnjava: „Preko Karipskog mora teče struja u pravcu istok-zapad, krivudava i brza, koja stvara virove. Pojedini talasi udaraju u zapadnu stranu Kariba i tako stvaraju Rozbi talas, podvodno zujanje koje podeseća na otkucaje srca."

Profesor Hjuz aktivnosti okeana u Karipskom moru, poredi sa zviždaljkom. Kada dunemo u zviždaljku, zvuk je nestabilan i uzrokuje rezonantni zvuk koji se čuje širom, velikim delim, otvorenog, Karipskog mora.

Razmena talasa s ostatkom okeana, na svakih 120 dana, uzrokuje zvižduk koji se može čuti i u svemiru. Naučnici, pri tome, koriste instrumente za gravitaciona merenja.

Karipski zvižduk i poplave

Ova istraživanja doprinose zaštiti od poplava jer ovaj fenomen utiče na porast nivoa mora od 10cm na kolumbijskoj i venecuelanskoj obali. Poplave prete naročito kolumbijskom gadu Brankvilja gde se nivo mora menja i do 20cm.

Već i sami kišni periodi, od aprila do juna, uzrokuju ulične potoke jer sistem odvodnjavanja nije rešen u svim delovima grada. Tako bi blagovremena prognoza promene nivoa mora, pripremila komunalne službe i stanovnike ovog kolumbijskog grada.

Karipski zvižduk može imati uticaja na ceo Severni Atlantik, smatraju naučnici.

Priredila: Mirjana Bjelogrlić