"Zemlja živih" - Krčedin

Nadomak Beograda, u Krčedinu, 3 km od obale Dunava,  smeštena je jedna od kuća terapijske zajednice „Zemlja živih". 

Gospođa Nevenka Purić i njena ćerka Snežana, koje žive u Čikagu, odlučile su da poklone svoju kuću manastiru Kovilj. Tako je terapijska zajednica „Zemlja živih" dobila kuću sa pet jutara zemlje.

Zahvaljujući manastiru Kovilj i donacijama dobrih ljudi kuća je renovirana i adaptirana za potrebe zajednice. Uz nesebičnu pomoć meštana probijen je i nasut tucanikom novi put, pa je sada prilaz kući znatno olakšan. Tako je kuća u Krčedinu u potpunosti zaživela sa svim sadržajima po pravilu projekta „Zemlja živih".

Uz sir koji ovde štićenici prave sami pričali smo o raznim vrstama zavisnosti: psihoaktivnim supstancama, alkoholu...Stidljiv momak je slegao ramenima i rekao nam: "Ja nisam ništa od toga". I zaista ovaj momak ne koristi drogu, alkohol, već je došao da se pribere i nastavi dalje.

Dugo je bio u vezi sa devojkom za koju je mislio da mu je sve, a ipak tako nije bilo. Ona je rekla da je gotovo, a on je to doživeo jako dramatično. Postavljao je sebi bezbroj pitanja i shvatio da je iz svoje emotivne potrebe idealizovao vezu, koja je okončana, jer niti je ona bila ono što je on želeo, a verovatno ni on nije njoj odgovarao.

Kako i kuda dalje? U terapijsku zajednicu da se sabere, shvati šta mu treba i kako će dalje sam. U terapijskoj zajednici pronašao je ravnotežu koja mu je bila potrebna, pa nam je o tome pričao sa osmehom na licu. To nam je negde govorilo da će on uskoro odavde.

I dok se on smeškajući se prisećao, pod drvetom je sedeo naš zemljak, pristigao iz Amerike. Tamo se bavio svačim, pa i proizvodnjom droge. Dospeo je u zatvor, porodica mu se raspala. Kada je izašao iz zatvora, došao je u Srbiju, u terapijsku zajednicu „Zemlja živih" sa željom da ovde nađe spas...