Selimo se mi i naši mikrobi

Studija „Home Microbiome" predstavlja prvi pokušaj naučnika da uđu u trag mikrobima koji iz naših tela prelaze u neposredno okruženje i obrnuto. „Znamo da neki mikrobi mogu da povećaju našu težinu, znamo da neki mogu da utiču na neurološki razvoj, ali želimo da saznamo odakle su te bakterije došle", kaže dr Džek Gilbert, mikrobiolog životne sredine sa Univeziteta Čikago, i vođa studije objavljene u časopisu „Sajens".

Mikrobne ćelije koje nastanjuju naše telo i ćelije našeg sopstvenog organizma nalaze se u odnosu deset naprema jedan. I svaki put kada udahnemo, šmrčemo ili kašljemo, ostavljamo tragove tih mikrobnih „privezaka". Druge pak ostavljamo dok odbacujemo ćelije kože, ili dodirujemo površine. Ako uzmemo u obzir koliko vremena provedemo u jednom prostoru, primetićemo da se većina tog „sejanja" mikroba odvija kod kuće. „Bez obzira na to, iznenađuje koliko malo znamo o interakciji između naših telesnih mikroba i onih u našim kućama", kaže dr Gilbert. Kako bi to rasvetlio, dr Gilbert je sa kolegama mapirao mikrobne otiske ukupno sedam porodica, uključujući i one koje su se upravo selile. Porodice su bile različitih nacionalnosti i socioekonomskog statusa i živele su u različitim delovima SAD. U periodu od šest nedelja istraživački tim je uzimao ponovljene briseve sa stopala, ruku i nosa, analizirajući ukupno 18 osoba. Dodatno, uzeli su briseve sa kvaka, podova, prekidača i kuhinjskih površina, kao i sa kućnih ljubimaca.

Korišćenjem tehnika amplifikacije i sekvenciranja genetičkog materijala dobijenog iz briseva, tim je izolovao više od 21.000 različitih mikrobnih vrsta. Zaključeno je da svaka porodica ima svoj, jasan mikrobni otisak koji bi mogao da se koristi za identifikaciju. Takođe, pokazalo se da se taj otisak brzo prebacio na životni prostor porodice, tako što je nadjačao već postojeće mikrobe u sredini. Na primer, jedna od porodica u toku selidbe privremeno je boravila u hotelskoj sobi. Prema podacima iz studije, bilo je potrebno samo tri sata da njihova mikrobna zajednica preovlada tim prostorom, a manje od 24 sata da se mikrobi fino „razbaškare" i postanu njihovi „privilegovani prijatelji" u novoj kući.

Ne iznenađuje podatak da se bakterije najčešće prenose preko ruku i kvaka, prekidača i kuhinjskih površina i između stopala i podova. Prema studiji, među testiranim porodicama najviše su se razlikovali uzorci sa podova. Najmanja mikrobna varijacija nađena je među ljudima koji su bili u redovnom kontaktu ‒ među parovima, roditeljima i malom decom. Više su se razlikovali uzorci udaljenih odraslih osoba, na primer, cimera ili tinejdžera i njihovih roditelja.

Deca ili ljudi čija je crevna mikrobiota kompromitovana korišćenjem antibiotika, rado „dočekuju" mikrobe drugih, na primer. Kućni ljubimci su posebno dobri „donatori" mikroba, što je dodatno ubedilo dr Gilberta da udomi psa kako bi „izložio" svoju porodicu većem diverzitetu mikroba, jer se pokazalo da se tako smanjuje podložnost alergijama.
Doktor Gilbert objašnjava da se istraživanje može koristiti za ucrtavanje ljudskog kretanja po kući i praćenje porodičnih interakcija: „Možemo pouzdano da kažemo koliko osoba živi na jednom prostoru i procenimo kakav je odnos među njima". Prisetio se i slučaja kada je par delio svoj dom sa jednim muškim stanarom. Analizom mikrobnih uzoraka iz različitih delova kuće, istraživači su precizno mogli da kažu da su muškarci delili jedno kupatilo, dok je žena koristila drugo. Tu činjenicu su stanari kasnije i potvrdili.

U teoriji, analiza mikrobnih briseva može da se koristi za otkrivanje novih veza, prevara ili prisustva lopova u kući. Ukoliko se nekada u budućnosti napravi baza podataka mikrobnih otisaka ljudi, možda bi se mogla koristiti i za identifikaciju kriminalaca.