U kojoj meri životinje osećaju bol?

Ranije se smatralo da bol osećaju samo organizmi koji imaju složen centralni nervni sistem poput čovekovog. Premda mnogi i dalje veruju da je bol sa emotivnom komponentom karakteristična samo za čoveka i više kičmenjake, savremena nauka nudi sedam dokaza da bol predstavlja univerzalno neprijatno iskustvo, zajedničko svim kičmenjacima i nekim višim beskičmenjacima.

„Ja pripadam grupi koja smatra da i ribe osećaju bol. U životinjskom svetu reč za bol ne postoji, ali možemo videti istu reakciju na neprijatnost i kod čoveka i kod ribeˮ, primećuje dr Marijana Vučinić, profesorka Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, i dodaje da „negiramo emocije kod nižih kičmenjaka zato što ih ne razumemo najbolje, a čovek je sklon tome da ne veruje u ono što ne vidi i ne razumeˮ.

Proces doživljavanja boli, kako objašnjava, odvija se u dubljim moždanim strukturama ‒ u limbičkom sistemu ‒ a ne (kako se ranije smatralo) u kori velikog mozga.

Limbički sistem imaju svi sisari, pa čak i najprimitivnija vrsta, koja leže jaja - ehidna.

„Ako bismo negirali bol kod životinja, onda bismo negirali i sva naučna otkrića do kojih se došlo proučavanjem bola na životinjama i pronalaženjem analgetika i anestetikaˮ, ističe dr Vučinić.

U mnogim restoranima na Zapadu rakove pripremaju tek nakon što ih omame, jer ne žele da jedu životinje koje su se mučile. „To su živa bića koja pokušavaju da beže, pokazujući koliko je to za njih neprijatno. Postoji aparat koji se zove 'krustastan' i služi samo za omamljivanje rakovaˮ, dodaje naša sagovornica.

Sedam naučnih dokaza

Navodimo sedam naučnih dokaza da je bol neprijatno iskustvo za sve kičmenjake, pa i neke više beskičmenjake.

1) Svi kičmenjaci imaju sličnu strukturu centralnog nervnog sistema.

2) Kod svih kičmenjaka postoje ushodni i nishodni nervni putevi prema

centralnom nervnom sistemu.

3) Svi kičmenjaci poseduju receptore za bol po čitavom organizmu.

4) Bolni nadražaji aktiviraju endogeni (unutrašnji) opiodni sistem koji luči

supstance mnogo jače od morfijuma.

5) Na bol životinja možemo da delujemo lokalnim ili opštim anesteticima i

analgeticima.

6) Pri delovanju bolnog nadražaja, svi kičmenjaci pokušavaju da pobegnu i udalje

se.

7) Životinje pamte neprijatno bolno iskustvo i svaki sledeći put pokušavaju da

ga izbegnu.

Premda se navedeni dokazi mogu posmatrati u kontekstu veganskih načela, verovanja u reinkarnaciju ili u sklopu etičkih polemika o opravdanosti eksperimenata na životinjama, nauka ne zalazi u religiju, politiku niti filozofiju, već argumentovano ʼdoslikavaʼ svet i omogućava da bolje razumemo prirodno okruženje ‒ a na nama je da, u skladu sa tim saznanjima, izaberemo kako ćemo se odnositi prema njemu.