Parkinsonova bolest u nauci i praksi

U zdravom organizmu ćelije „crne mase" mozga (Supstancia nigra) izlučuju dopamin koji šalje signal delu mozga odgovornom za kontrolu pokreta. Sa takvom regulacijom naši mišići rade ono što mi želimo. Kod obolelih od Parkinsonove bolesti taj deo mozga biva znatno oštećen pa pokreti tela ne mogu biti dobro kontrolisani.

Javlja se podrhtavanje ili kočenje mišića, pokreti su spori ili iznenadni, bez uticaja volje. Godine 2005. registrovano je više od četiri miliona obolelih, a statistika pokazuje da 2035. godine možemo očekivati više od devet miliona ljudi sa tom bolešću, čulo se na seminaru „200 godina monografije Džejmsa Parkinsona: Šta je novo", koji su organizovali Medicinski fakultet u Beogradu i Klinika za neurologiju KCS-a.

Naučna saznanja bez primene u praksi

Iako danas mnogo više znamo o uzrocima Parkinsonove bolesti, njenom širenju i prirodnom toku, nova saznanja se još ne mogu primeniti u lečenju pacijenata. „U ovom trenutku nemamo nijedan lek koji bi menjao prirodni tok bolesti ili zaustavio njeno napredovanje. Imamo široku paletu tzv. simptomatske terapije koje je efikasna, ali istovremeno nosi i određene neželjene efekte", rekao je za Portal Obrazovno-naučnog programa RTS-a akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU.

Istraživanja su pokazala da se u osnovi bolesti nalazi poremećen metabolizam jedne vrste proteina. Naime, zbog greške u genima organizam ne može da kontroliše kvalitet određenih proteina, stvaraju se agregati nefunkcionalnih proteina koji se kasnije ne mogu razgraditi, što dovodi do propadanja nervnih ćelija. „Radi se na strategiji da se to spreči ‒ da se onemogući da pojedinačni molekuli zauzmu ʼpogrešne oblikeʼ, što bi sprečilo njihovo spajanje u takozvana inkluziona telaˮ, objasnio je naš sagovornik i dodao da su u toku istraživanja na eksperimentalnim modelima.

Kada se pojave klasični simptomi Parkinsonove bolesti ‒ usporenost, ukočenost, tremor, tada je već veliki deo „crne mase" mozga oštećen.

Bolest u praksi

„Kada sam imala 37 godina, nakon dve godine lutanja, lekari su mi saopštili da imam „morbus Parkinson ranog nastanka" ‒ od celokupne populacije sa Parkinsonovom bolešću, taj oblik dobije svega 5%. Dobra vest je bila da u toj formi bolest ima mnogo sporiji tok", rekla je Jelena Savić, predsednica Udruženja obolelih od Parkinsonove bolesti.

Danas se zna da se niz nespecifičnih kliničkih i laboratorijskih simptoma bolesti javlja i decenijama pre početka bolesti, rečeno je na seminaru. Uz dobro odabrane kliničke i laboratorijske podatke u budućnosti bi se moglo definisati koje su osobe izložene najvećem riziku.

„Ako bismo i mogli sa sigurnošću da kažemo ko će u budućnosti oboleti, i dalje ne postoji preventivna terapija koja bi sprečila ili bar odložila početak bolesti. Međutim, pre 60 godina nismo imali nikakvu terapiju, pa je levodopa napravila revolucijuˮ, smatra akademik Vladimir Kostić.

„Od postavljanja dijagnoze prošlo je 18 godina. Trenutno pijem sedam lekova. Imam dane kada se osećam relativno dobro i kada deluje terapija koju uzimam. U danima kada terapija slabije deluje bude mi jako teško. Tada pomažem sebi molitvom, vežbama, i mnogo mi znači podrška porodice i prijatelja", dodala je Jelena.

Najveću nadu ulivaju joj matične ćelije, a iščekuje da tzv. dubinska stimulacija mozga počne da se radi i u našoj zemlji. „Operacijom, koja se radi u razvijenim zemljama, elektrode se umeću u mozak ‒ na mesta gde se nalazi još očuvanih ćelija koje luče dopamin. Ispod kože se stavlja aparat sličan pejsmejkeru, on šalje impulse do elektroda koje stimulišu te centre da luče dopamin. Nakon uspešne operacije, pokretljivost tela se može poboljšati i do 75%", istakla je naša sagovornica, koja je veoma dobro informisana o svim aktuelnim dešavanjima u toj oblasti jer, kako kaže, „kada se boriš s nevidljivim neprijateljem, moraš o njemu sve da znaš".

Nova istraživanja

Istražuje se i modulacija enzima, kojom bi moglo da se utiče na odumiranje nervnih ćelija. Nastanak bolesti povezuje se i sa oštećenjem mitohondrija, što je takođe povezano sa genima.

„Buduća istraživanja nove farmakoterapije i bioloških lekova usmeriće se na te oblasti. Mislim da su na obzorju brojne mogućnosti, ali ne bih hteo da zavaravam bolesnike i kažem da će se do terapije doći uskoro. Moraće da čekaju još pet do deset godina, ali sada je već potpuno izvesno da će se do rešenja doći", dodao je akademik Kostić.

Na seminaru „200 godina monografije Džejmsa Parkinsona: Šta je novo" istraživači su predstavili novine koje su poslednjih godina izmenile „pejzažˮ Parkinsonove bolesti. Reč je o grupi istraživača sa akademikom Vladimirom Kostićem na čelu.