O Božinu Simiću, anonimni biograf (drugi deo)

Sa monarhistima i boljševicima

Simić je pred Drugi svetski rat bio veoma blizak sa pripadnicima Srpskog kulturnog kluba, ali nije bio član. Držao je seriju predavanja na Kolarčevom univerzitetu, što mu je omogućio Slobodan Jovanović. Smatra se da je knez Pavle preko Simića održavao veze sa Moskvom. O tome biograf piše:

„Svi njegovi znanci tvrde da je za vreme boravka u Sovjetskom Savezu održavao dobre odnose sa boljševičkim rukovodiocima. Baš zbog svoje naklonjenosti prema Sovjetskom Savezu šalje ga knez Pavle u Moskvu kao svog izaslanika, ʼsovjetskog specijalistuʼ ‒ prilikom uspostavljanja trgovačkih i diplomatskih odnosa Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom. Od tada, Simićevi odnosi sa Sovjetima nose obeležja Simićeve misterioznosti, jer je sam Simić nastojao da svoju ličnost učini tajnovitom."

Evo šta „anonimni" biograf beleži o učešću u prevratu 27. marta 1941:
„Iz Moskve se vratio u Beograd 26. marta 1941. ujutro, tako da je i on bio učesnik 27-martovskog puča i kao takav poslat u Moskvu prvih dana aprila sa avijatičkim pukovnikom Savićem, gdje zajedno sa Gavrilovićem potpisuje u noći između 5. i 6. aprila pakt o prijateljstvu između SSSR-a i Jugoslavije. Razni predstavnici diplomatskog kora u Rusiji, naročito Britanci, smatrali su Simića kao jednog od vođa 27-martovskog udara. Prilikom boravka u Moskvi sastajao se sa (ser Staforom Kripsom) Sir Straffor Cripps-om, tada ambasadorom Velike Britanije u Moskvi. Takođe se često sastajao sa Gavrilovićem i sa njim se prijateljski ophodio, iako ga je do tada smatrao za neprijatelja zbog držanja u Solunskom procesu."

Da podsetimo, Božin Simić i Milan Gavrilović bili su članovi „Ujedinjenja". O njihovom odnosu koji je usledio u Londonu „anonimni" biograf piše:
„Poslije okupacije zemlje odlazi u London preko Turske, Jerusalima i Kaira. Svoj odlazak u London tumači kao pokušaj da se na lakši način prebaci u Srbiju. U Londonu najčešće dolazi u dodir sa Milanom Grolom, Slobodanom Jovanovićem, Srđanom Budisavljevićem i Jovanom Banjaninom. Sa Gavrilovićem se zavadio već početkom 1942. Sukob je nastao usled Gavrilovićevog antisovjetskog stava, a povod su bili navodno Gavrilovićevi telegrami iz Moskve, u kojima se nepovoljno izražavao o vojnim mogućnostima Crvene armije protiv njemačke vojske."

Lični arhiv Milana Gavrilovića, koji je donedavno čuvan u Huverovom institutu, vraćen je u zemlju i dostupan je.

Ambasador kod De Gola za vreme rata

Božin Simić je bio delegat jugoslovenske vlade u komitetu Šarla de Gola sve do kraja 1943. godine u rangu opunomoćenog ministra. Popularnim jezikom rečeno ‒ bio je jugoslovenski ambasador kod De Gola u vreme pokreta otpora.

„Sve dok je bio u De Gaulle-ovom komitetu nastoji da učvrsti odnose između Rusa i Francuza. Drug Milan Kojen koji je došao iz Londona kaže da je Simić tada zauzimao stav ʼprosovjetskog Mihailovićevog Srbinaʼ, pre prodiranja istine o borbi naših naroda u savezničko javno mnjenje. U to doba, prema istom izvoru, Simić je uspeo da De Gaulle odlikuje Dražu Mihailovića ordenom Legije časti. U to vreme, kada je u De Gaulle-ov komitet postavljen i delegat CK KPF i kada De Gaulle uživa sve veći ugled u savezničkom svetu, francusko odlikovanje Mihailovića Velikosrbi su iskoristili kao znak britanskog podržavanja D. Mihailovića."

Opširnije o ovom dokumentu možete pročitati i knjizi „Masoni i Sarajevski atentat". Za kraj ovog teksta navodimo ocenu i karakteristiku koju je dao „anonimni" biograf:
„Inteligentan, marljiv i veoma ambiciozan. Misli da je pozvan da rešava samo velike probleme, te da bi mu najbolje odgovaralo mesto ambasadora u Francuskoj, kamo se zbog njenog značaja koji će još imati, mora poslati sposoban i rutiniran diplomata. Zbog svoga poznavanja zemlje kao i zbog porodičnih veza smatra da bi bio za to najpodesniji. Zbog svoje sposobnosti i ugleda koji uživa u građanstvu smatramo da ga se može korisno upotrijebiti, ne poveravajući mu odgovornije funkcije."

U sledećem nastavku: ko je postavljao, a ko smenjivao Božina Simića.