Roniti u filmu sa dobrom scenografijom

U Izraelu je sa profesorom Avnerom Rabanom istraživala podvodne ostatke luke grada Cezareja Maritima, luke Sebastos.

Tokom istraživačke sezone 1997. godine, kada se radilo u unutrašnjem bazenu antičke luke, Gordana je bila jedini arheolog na terenu, naravno, kako kaže, pod budnim okom profesora Rabana. Besprekorna organizacija ronjenja ostavila je na nju poseban utisak.

„Bilo je to divno iskustvo, jer se i pod vodom i nad vodom nalazite u savršenom okruženju antičkog grada koji je svugde, gde god pogledate... pa i kada hodate po plaži oko rasutih stubova nekadašnjeg trema ili hodate po plićaku po ostacima kružne kule", seća se Gordana.

Sasvim drugačije iskustvo doživela je na suprotnom kraju sveta, u nečemu što, kako kaže, više liči na Dunav i Savu ‒ a to je Baltičko more. U njemu je relativno slaba vidljivost, ali postoji nešto što je arheologu koji je dotad ronio samo po Sredozemlju potpuno nezamislivo ‒ u Baltiku su ostaci drvenih brodskih konstrukcija potpuno očuvani! Naime, zahvaljujući niskom salinitetu, u tom moru do skoro nije postojao crvić teredo navalis, koji se hrani organskim drvenim ostacima.

U Sredozemnom moru drveni ostaci antičkih i srednjovekovnih brodova sačuvani su delom samo u sedimentima, a onda u Baltičkom moru ‒ „zaronite i svesni ste da ste na brodu iz 18. veka, samo što je na njemu sve sačuvano, uključujući i brodsku užad, burad, tovar", ističe Gordana.

O tom neverovatnom iskustvu kaže: „Kao da ste u nekom filmu sa dobrom scenografijom. To je jako teško zamisliti. Sve je onako kako je bilo kada je potonulo pre nekoliko vekova."

Proširenje područja znanja

Podvodna arheologija omogućava da upotpunimo sliku o nekadašnjem svetu i ekonomiji.
Zašto je izuzetno zanimljiva i važna ‒ u vodi su neuporedivo bolje očuvani arheološki ostaci nego što je to slučaj na kopnu, objašnjava Karovićeva.

Na ostacima brodoloma nalaze se cele amfore i drugi delovi tovara i brodske opreme, brojne sirovine i organski materijali.

Kao zanimljiv primer navodi brodolom otkriven i istražen u Turskoj: „Brod je prevozio nekoliko tona staklenih krhotina na reciklažu, tj. na pretapanje i ponovno korišćenje. Stručnjaci, konzervatori su deset godina sklapali te sitne fragmente i uspeli da rekonstruišu veliki broj posuda. Na taj način dobijena je najbolja do sada poznata zbirka islamskog stakla 11. veka."

Istorija plovidbe

Danas se Gordana Karović u Muzeju nauke i tehnike bavi istraživanjem istorije plovidbe u Srbiji, prvenstveno periodom 19. i prvom polovinom 20. veka.

„Podvodna arheologija je u stvari istorija plovidbe. Danas se najviše bavim savremenim periodom, s tim da su mi i dalje najzanimljiviji potopljeni objekti i plovila. Istraživanje svih aspekata istorije plovidbe, kao i istraživanje i zaštita podvodne kulturne baštine, zaslužuje svu pažnju i u našoj zemlji u ovim oblastima postoje neiscrpne mogućnosti", kaže Gordana.

Savremena civilizacija

Arheolog, istraživač, avanturista, Gordana Karović kao najveći strah ne opisuje nepoznate i neistražene dubine, rizična mesta i situacije, opasna stvorenja morskog dna, već susret sa savremenom civilizacijom ispod vode.

Posebno neprijatni trenuci su, kako objašnjava, „kada ronite i sve je idilično, a onda naiđete na uvalicu i shvatite da je ona deponija otpadnog savremenog materijala, frižidera, šporeta... koji tu nikako ne pripadaju... ˮ

Dok joj je savremeni otpad stvarao strašnu nelagodnost, podvodni susret sa antičkim materijalom pružao joj je sasvim drugačije iskustvo ‒ on se već stopio sa morskim svetom u koji je dospeo.