Predaja ključeva Beograda

Izložba „Ključevi Belog grada. Beograd 1867. godineˮ otvorena je na Kalemegdanu.

Autori mr Ljubica Ćorović i Vladimir Tomić iz Biblioteke i Muzeja grada Beograda prenose: „Sultanov ferman je javno pročitan na Kalemegdanu, 18. aprila 1867. godine. Poslednji beogradski muhafiz, Ali Riza-paša simbolično je knezu Mihailu predao ključeve gradova. Riza-paša je 24. aprila 1867. ispraćen u Zemun, uz plotune sada već srpskih topova sa Beogradske tvrđave, a sa njim su se povukli i poslednji turski vojnici. Kao znak suvereniteta nad Srbijom, ostala je jedino turska zastava, koja se uz srpsku vijorila na zidinama.ˮ

O tom događaju svojevremeno je pisao i knežev sekretar Milan Đ. Milićević: „Na kneževim karucama, izveze se iz Grada na Savu, te se ukrca u parobrod, Riza-paša sa svojim haremom, i s celim štabom. Srpska vojska pucnjavom iz topova, svi ministri, i mnogi Beograđani ispratiše te Turke do Save. A malo pre pašina polaska, lađa Deligrad odveze niz Dunavo poslednje nizame od turskog gradskog garnizona.ˮ

Time je okončano vekovno prisustvo turske vlasti na prostorima Srbije. Bio je to jedan od značajnih uspeha srpske države, koja je sve više postajala ozbiljan vojni i politički činilac na Balkanu.

Kasnije, iako nespreman, pod pritiskom javnosti zbog srpskog ustanka u Hercegovini i Bosni, mladi knez Milan Obrenović (1868‒1889) objavio je u junu 1876. rat Turskoj. Beograđani su sa zidina tvrđave skinuli tursku zastavu, poslednji simbol osmanske vlasti u Srbiji.

Knez je 20. jula / 1. avgusta svečano ispraćen na bojno polje sa savskog pristaništa. Njegov polazak je zabeležio bečki slikar srpskog porekla Eugen Ladislav Petrović, dodaje Vladimir Tomić, viši kustos Muzeja grada Beograda.

Šta je prethodilo predaji ključeva i kakve su prilike snašle Srbe po povratku dinastije Obrenović na srpski presto 1858. godine?

Drugom vladavinom kneza Mihaila (1860‒1868) započeta je poslednja, odlučujuća faza u borbi Srbije za nezavisnost. Nizom zakona knez je ograničio tzv. „Turski ustav" iz 1838. godine, što je uznemiravalo Portu.

Konferencija u Kanlidži

Posle incidenta na Čukur-česmi na Dorćolu 16. juna 1862, kada je turski vojnik teško povredio srpskog dečaka, izbili su i oružani sukobi. Dva dana kasnije, turski garnizon je započeo bombardovanje beogradske varoši. Iz straha od eventualnog rata, odmah je održana konferencija ambasadora velikih sila u Kanlidži, blizu Carigrada.

Prema njenim odlukama, Turci su u Srbiji porušili dve tvrđave (Užice i Soko), smanjili broj vojnika u ostalim garnizonima, a sve tursko stanovništvo koje je živelo izvan tvrđava, iseljeno je u roku od četiri meseca.

Knez Mihailo je nastavio diplomatsku akciju za oslobođenje preostalih gradova od Turaka. Konačno je u Carigradu, 11. aprila 1867, od sultana Abdula Aziza dobio ferman kojim mu na upravu i čuvanje poverava sve gradove u Srbiji. Knez je svečano dočekan u Beogradu 16. aprila.

Dva dana kasnije usledila je predaja ključeva Beograda, objašnjava Vladimir Tomić za Portal RTS-a.

Na izložbi „Ključevi Belog grada. Beograd 1867. godineˮ, priređenoj na Kalemegdanu, predstavljeni su štampani prikazi eksponata koji se čuvaju u Biblioteci i Muzeju grada Beograda.

Među njima izdvajamo „Kartu Knjaževstva Srbijeˮ, prvu geografsku kartu Kneževine Srbije koju je nacrtao Jovan Bugarski u Beogradu 1843. godine, a litografisao Anastas Jovanović.

Oni su je o svom trošku izdali u Beču 1845. godine i posvetili tada već bivšem knezu Mihailu Obrenoviću. Objavljena je u nekoliko varijanti, između ostalog i na francuskom jeziku.

„Bila je to prva srpska geografska karta koja je dobila opšte priznanje tadašnje stručne javnosti, a na nju su se pozivali i mnogi strani sastavljači mapa Srbijeˮ, objašnjava mr Ljubica Ćorović, bibliotekarka-savetnica Biblioteke grada Beograda.

Interesovanje budi i naslovna strana knjige „Illustrierte Geschichte des orientalischen Krieges von 1876-1878ˮ Morica Bermana, izdata u Beču, Pešti i Lajpcigu 1878. godine, na kojoj su prikazane panorame Carigrada i Beograda.