Biosimilari: lice i naličje novih lekova

Budući da je u Srbiji sve više obolelih od inflamatornih bolesti creva (Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa) i zapaljenskih artritisa, potrebe za biološkom terapijom prevazilaze finansijska sredstva Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Podsetimo, biološki lekovi predstavljaju najefikasniju, ali i veoma skupu terapiju, koja ne samo što blokira zapaljenske supstance i uklanja simptome bolesti već sprečava i oštećenje organa i tkiva, creva i zglobova. Mnoge je stoga obradovala informacija da su se na tržištu pojavili biološki slični i do 30% jeftiniji lekovi, koji nemaju identičnu strukturu molekula, ali prema dosadašnjim studijama ‒ deluju na približan način. Međutim, dok originalni lekovi iza sebe imaju višegodišnja istraživanja i brojne studije koje govore o njihovoj efikasnosti i bezbednosti, Evropska agencija je registrovala biosimilare pre tri i po godine, te se tek očekuju relevantne studije o njihovoj dugoročnoj delotvornosti. 

Neophodno uspostaviti granice

S obzirom na to da je upućena u rezultate novih studija, i da ima priliku da sarađuje sa kolegama i stručnjacima iz Evrope, naša sagovornica doc. dr Marijana Protić, gastroenterolog KBC-a „Zvezdara", potvrđuje da su biosimilari u upotrebi svuda u svetu (u SAD su uvedeni 15. decembra 2016) i da su iskustva dosta dobra. Međutim, ona ističe da biološki slične lekove treba davati samo pacijentima koji prethodno nisu primali originalni biološki lek, jer je reč o krupnim molekulima i razlike u njihovoj građi nisu zanemarljive. „Potrebno je napraviti nacionalni konsenzus o tome da neko ko dobije originalni lek, na originalnom leku i ostane; moramo znati red jer prebacivanje (tzv. svičovanje) sa originala na biosmilar i obrnuto može da dovede do neželjenih efekata, pa i intolerancije na taj lek."

Ljiljan Đaković, predsednik Udruženja za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis u Srbiji (UKUKS), kaže da su pojedini pacijenti podozrivi prema biosimilarima, ali da postoje i oni koji smatraju da je to nova terapijska opcija, koja će, zahvaljujući pristupačnijoj ceni, biti dostupna većem broju pacijenata.

Utisci pacijenata ‒ važni za nove studije

Doktorka Protić objašnjava da je cilj u lečenju inflamatornih bolesti creva ‒ postići optimalne kliničke i laboratorijske rezultate, ali i endoskopsku remisiju (zdrav izgled creva). Stoga se lekari trude da biološkom, imunosupresivnom ili mesalazinskom terapijom omoguće pacijentu da bude potpuno funkcionalan i da vodi život bez simptoma.

Međutim, doktorka ukazuje na činjenicu da nije isto kako lekari vide stanje pacijenta, i kako pacijenti doživljavaju svoje lečenje. Zato je značajna inicijativa koja se pojavila pre nekoliko godina: „Inicijativa na evropskom nivou usmerena je na izveštavanje pacijenata o subjektivnom doživljaju simptoma bolesti. To je deo novog pristupa lečenju inflamatornih bolesti creva. 'UC CARES' je jedna od nekoliko neintervencijskih studija koja je samo ispitivala subjektivni doživljaj i kvalitet života pacijenata pre i posle uključivanja biološke terapije", objasnila je dr Protić.

Sa razlogom se sve više govori i o invaliditetu koji se javlja (pri hroničnim zapaljenskim bolestima creva i reumatološkim oboljenjima) i nevoljama kroz koje pacijenti prolaze ‒ od diskriminacije, preko stigme jer su hronično bolesni ili straha od otkaza, do odbacivanja porodice i teškoća u pronalaženju partnera. Na cene i dostupnost lekova, nažalost, kao pojedinci ne možemo da utičemo, ali saosećanjem i podrškom možemo da olakšamo bitku koju svakodnevno vode oboleli ‒ najčešće mladi ljudi, željni normalnih životnih iskustava i izazova.