Kakvo obrazovanje traže poslovi budućnosti

Poznato je da British Council podučava engleskom jeziku, promoviše umetnost, ali na prvom mestu je obrazovanje - zbog čega?

- Obrazovanje je osnova u svim segmentima našeg rada - i kada predajemo engleski i kada promovišemo umetnost; veoma je važno za nas, u njemu je budućnost. Mladi su dragocenost u svakoj državi na svetu i naš odnos prema njima direktno utiče na to kakva će biti naša budućnost. Mladi ljudi, ako im se pruži dobro obrazovanje, mogu da razumeju svoju prošlost i  da se kreativno angažuju u društvu. Oni su garancija bolje budućnosti za sve nas.

Jedan od glavnih fokusa vašeg rada je stvaranje uslova za mlade kroz podršku obrazovnim sistemima u zemljama u kojima radite. Na koji način se uključujete u obrazovanje širom sveta?

- Radimo sa svim uzrastima (od dece do odraslih) i većina naših zaposlenih na Zapadnom Balkanu bavi se višim nivoima u obrazovanju i novim tehnologijama. U Srbiji smo fokusirani na profesionalno usavršavanje, u čemu nam pomaže saradnja sa obrazovnim i tehnološkim institucijama. Usredsređeni smo na razvoj digitalnih veština i ova konferencija je deo našeg angažovanja i rada na ostalim obrazovnim pitanjima.

Budući da ste i sami radili kao profesor, kako vidite upotrebu novih tehnologija u obrazovanju?

- Smatram da je upotreba novih tehnologija u obrazovanju ključna, ali da nije uvek jednostavna. Moram da priznam da sam u početku rada na univerzitetu imala otpor prema tehnologiji. Volim da gledam studente u oči, da zajedno promišljamo i diskutujemo. I ponekad sam imala sam osećaj da mi u tome tehnologija smeta, ali sa češćom upotrebom sam uvidela njenu korisnu stranu, kako za studente tako i za univerzitetske profesore. Pored ostalog, sada možemo da snimamo predavanja, tako da studenti mogu da ih preslušavaju kada im je potrebno; sa druge strane, možemo da se konsultujemo sa njima i da ih ocenjujemo u onlajn režimu. Korisno je i za jedne i za druge. Ipak, navikavanje na ove prednosti predstavlja izazov.

Međutim, većina studenata širom sveta i dalje nema mobilne uređaje ili pristup internetu, kako moć tehnologije deluje u tom smislu?

- Mislim da je to veoma važno pitanje. Kada dođemo na konferenciju poput „Novih tehnologija u obrazovanju" vidimo sve nove alate, nove igračke, ali treba da razumemo da u nekim delovima zemalja u kojima živimo (i širom sveta) ljudi nemaju pristup internetu i škole ne mogu da pruže đacima takve mogućnosti. I to jeste važno pitanje - kako da ne napravimo veći jaz. Ali tu je potrebno napomenuti da većina mladih danas ima nekakav mobilni uređaj, uglavnom je to telefon, i mi pedagozi treba da uvidimo šta koriste, kako bi se taj mobilni uređaj upotrebio u obrazovne svrhe. Ne treba da se nude novi proizvodi, već da se upotrebe postojeći - koliko god jednostavni bili da im se omogući da ih upotrebe za učenje. U ruralnim delovima Afrike radimo pomoću veoma jednostavne tehnologije koja koristi solarnu energiju i tako predajemo engleski. To je jeftino i jednostavno. Tehnologiju samo treba prilagoditi situaciji a ne obrnuto. Ali u zemljama kao što je Srbija ili Velika Britanija većina mladih ima pristup mobilnom telefonu i to je tehnologija sa kojom treba početi.

Da li na taj način mladi već imaju bolji pristup obrazovanju?

- Samo ako uspemo da mlade obučimo kako da mobilne uređaje upotrebljavaju korisno. To je najveći izazov za pedagoge. Treba da ih nauče digitalnoj pismenosti - tako da uz upotrebu mobilnog telefona mogu da odgovore na bazična pitanja, pronađu informacije, ali i provere da li je informacija tačna. Digitalna pismenost je neophodna da bismo znali šta gledamo, koje informacije primamo, i tu je uloga nastavnika veoma važna; treba da ukaže na to šta je ispravno na socijalnim mrežama, kako da ih upotrebljavaju i koriste kao izvor saznanja.

Kako pripremamo mlade za 21. vek?

- Poslodavci u 21. veku traže ljude koji su pismeni - i jezički i matematički - kao i naučno potkovani; potrebno je da razumeju istoriju, znaju geografiju, da imaju osnovno poznavanje društvenih nauka. Sve to je potrebno, ali pored toga oni treba da budu inovativni i kreativni u načinu razmišljanja i da vladaju digitalnim veštinama. Poslodavci žele ljude koji mogu da im pomognu u kreiranju novih proizvoda i usluga. Škola koju sam ja pohađala, takav sistem obrazovanja danas nije dovoljan u svetu zapošljavanja. Zato se mi trudimo da mlade obučimo u veštinama koje su im potrebne da bi se zaposlili. Za to je potrebna saradnja sa drugima, rad u timu, kako bi mogli zajednički da reše problem, a važne su i komunikacione veštine. U svetu koji se neprekidno menja te veštine su univerzalne i mogu da se prilagode budućnosti. To je važno jer mi ne znamo kakvi će se sve poslovi razviti u narednih dvadeset, trideset godina, kakva će njihova priroda biti.