Priče zavisnika iz zajednice u Čeneju

U Južnobačkom okrugu, u opštini Novi Sad, na stotinak kilometara od Beograda, nalazi se naselje Čenej. Na salašu u bivšoj osnovnoj školi, izgrađenoj 1888. godine (sedamdesetih godina je prestala sa radom), dvadesetak mladih u molitvi i radu na putu je izlečenja od zavisnosti.
U disciplini koju su ranije prezirali, radu od kojeg su bežali, istini koju su retko govorili i molitvi kojom se leče, pokušavaju da promene sopstvenu ličnost.
Najvažniji korak je - ne tražiti izgovor i opravdanje u drugima i prihvatiti sopstvenu odgovornost i krivicu.

Posetili smo zajednicu u Čeneju. Priče tih zavisnika su neverovatne, a opet slične pričama zavisnika ma gde ih sreli. Sreli smo mlade, ali i ljude srednjih godina. Dok je najmlađi pričao o dvadesetčetvoročasovnoj igri na kompjuteru, najstariji među njima je sa setom pričao o porodici - sinu i ženi u inostranstvu. Dali su mu rok da se osnaži, oslobodi zavisnosti. Čekaće ga, ako ispuni obećanje.

I dok pod utiskom različitih sudbina, u tišini sređujemo misli, prilazi nam lep mladić, Novosađanin. Kada pomisliš da si čuo najgore, da nema goreg, doživiš iznenađenje... Njegova ispovest bila je najpotresnija. I on je u priču o zavisnosti ušao sam, uveren da je jači od svega, da sve može da kontroliše, a onda je droga počela da kontroliše njega. „Kaje se" - kaže, a kako i ne bi. Zbog tog njegovog poroka i loma u porodici otac je doživeo infarkt. Umro mu je na rukama, a on se sada, posle višemesečne terapije i tog bolnog sećanja, oseća loše.