Ne moraju svi na fakultet

Srednje stručno obrazovanje je marginalizovano, ima loš ugled, a zanimanja koja se u okviru obrazovanja proučavaju - smatraju se neatraktivnim. To je predrasuda, jer i srednje stručne škole nude zanimljivu paletu profila, od ekonomskih do tehničkih.

Često ni roditelji, ni nastavnici, ni učenici nisu obavešteni o ponudama i mogućnostima tih škola.
Pre nekoliko godina Nemačka organizacija za tehničku saradnju (GIZ) uvela je projekat pod nazivom „Profesionalna orijentacija" i promenila javnu sliku, prikazivanje srednjih škola, a ujedno i olakšala usmerenje osnovcima.

U realizaciju projekta uključene su kancelarije za mlade pri opštinama, Nacionalna služba za zapošljavanje i razne kompanije koje učenike sedmih i osmih razreda pripremaju za predstojeći izbor zanimanja.
Posetama školi, svojim znanjem i kompetencijama pomažu učenicima da sagledaju svoja interesovanja i sposobnosti. Na interaktivnim radionicama mladi brzo konstatuju šta je to što umeju, za šta su talentovani, koje su njihove prednosti i buduće pozicije u karijeri. U programe su uključeni i roditelji i upravo oni treba da podržavaju interesovanja i odluke svog deteta.
Mnogi učenici dobijaju pravu inspiraciju i proveravaju svoju odluku tek kada posete kompaniju, raspitaju se i „isprobaju" svoje buduće zanimanje.

Osim sa mladima iz osnovnih škola, savetodavni timovi sarađuju i sa učenicima srednjih škola, uglavnom stručnih. Ako je cilj učenika da se po završetku srednje škole svakako upišu na fakultet, savetodavci im predočavaju i druge mogućnosti. Mnoge kompanije traže kvalifikovanu radnu snagu, kojoj zauzvrat pružaju mogućnosti za razvoj i napredovanje. Zahvaljujući konkretnim informacijama, mnogi učenici srednjih stručnih škola uviđaju vrednost svog školovanja i razvijaju neophodno samopouzdanje za uspeh u svojoj struci.