Prve zvezde u vatrometu prastare zvezdane prašine

Dalja posmatranja pomoću specijalnih instrumenata  potvrdila su ogromnu daljinu A2744_YD4. Galaksija nam se pojavljuje onakvom kakva je bila kada je svemir bio star samo šeststo miliona godina, iz perioda kada su se stvarale prve zvezde i galaksije.

„Ne samo da je A2744_YD4 najudaljenija galaksija koju posmatramo pomoću teleskopa u pustinji Atakama", kaže Nikolas Laporte, „već i otkrivanje tako velike količine zvezdane prašine pokazuje da je supernova već zagadila ovu galaksiju".

Kosmička prašina se pretežno sastoji od silikona, ugljenika i aluminijuma, u malim granulicama veličine milionitog dela milimetra. Hemijski elementi u tim granulama skovani su unutar zvezda i razlete se po kosmosu kada zvezda umre - najspektakularnije su eksplozije supernove - i to je poslednja faza života masivnih zvezda koje inače imaju kratak život. Te prašine danas ima u izobilju i to je glavni gradivni materijal u stvaranju zvezda, planeta i složenih molekula. Ali u ranom kosmosu, pre nego što je prva generacija zvezda izumrla, zvezdane prašine je bilo u malim količinama.

Otkriće prašine u ranom kosmosu obezbeđuje nove podatke o tome gde su prve supernove eksplodirale i o vremenu kada se svemir kupao u svetlosti prvih toplih zvezda. Određivanje vremena te „kosmičke zore" je kao otkrivanje svetog grala za modernu astronomiju, i može indirektno da se istraži preko proučavanja rane međuzvezdane prašine.

Naučni tim procenjuje da A2744_YD4 sadrži količinu prašine koja je šest miliona puta veća od mase Sunca, dok je ukupna masa zvezda te galaksije dve milijarde puta veća od mase našeg Sunca. Tim je takođe merio tempo formiranja zvezda u A2744_YD4 i otkrio da je zvezdani materijal koji se formira godišnje jednak masi 20 Sunaca - u poređenju sa jednom Sunčevom masom u našem Mlečnom putu.

Priredio Bojan Glavonić