Da li umemo da peremo ruke?

Zbog čega, ipak, govorimo o pranju ruku? Možda podatak iz poslednjeg populacionog istraživanja Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut" iz 2013. godine može da pruži odgovor na ovo pitanje.

„Ovakva istraživanja se rade na svakih šest godina i jedno od pitanja je bilo upućeno deci - koliko redovno peru ruke. Rezultati govore da redovno pere ruke 61,8% dece, što je manje nego 2006, kada ih je bilo 72,6%", kaže za Internet portal RTS-a dr Mirjana Tošić, specijalista socijalne medicine Instituta „Batut". Stoga, zaključuje ona, treba što više govoriti o tome koliko je bitno da se od malena krene sa pranjem ruku da bi se sprečile zarazne bolesti, jer se one pojavljuju i šire upravo zbog zagađenih ruku.

Nečistim rukama se prenose, između ostalog, i prehlada, grip, zarazna žutica, a doktorka posebno ističe bolesti koje se nazivaju „bolesti prljavih ruku" - to su tifus, paratifus i dizenterija: „To su crevne infekcije gde je dokazana direktna veza prljavih ruku i širenja zaraze. Prljave ruke imaju veliku ulogu i u širenju crevnih parazita, tj. glista, pogotovu kod dece".

Sve te zaraze mogu se sprečiti pravilnom i redovnom higijenom ruku, koja predstavlja dobar i najjeftiniji način sprečavanja različitih bolesti. Da bismo shvatili značaj te navike, za trenutak se moramo vratiti u blisku prošlost i sagledati kako je izgledao svet bez navike pranja ruku.

Ignjac Semelvajs

Zvuči neverovatno, ali ta praksa, koja čak ni u 21. veku nije u dovoljnoj meri zaživela u mnogim sredinama, nije dugo pratilac čovečanstva. Pranje ruku je ušlo u svakodnevicu tek sredinom 19. veka zahvaljujući dr Ignjacu Semelvajsu koji je radio u Bečkoj opštoj bolnici. Kao lekar na porodiljskoj klinici uočio je značajno veću smrtnost žena na odeljenjima koja su vodili lekari nego na onima gde su porođaje obavljale babice.

Problem je bio toliko ozbiljan da su se, kako je zabeleženo, žene radije porađale na ulici, na putu za bolnicu, kada bi saznale da će završiti na ozloglašenom odeljenju. Semelvajs će posle duže opservacije otkriti i uzrok visoke smrtnosti pacijentkinja: doktori su pre porođaja vodili obdukcione vežbe i neopranih ruku dolazili u porođajne sale šireći infekcije. Hrabri i odlučni lekar prvi je predložio i rešenje - da se ruke peru rastvorom kalcijum-hipohlorita, posle čega je smrtnost u bolnici spala sa 12 procenata na tri procenta. Zanimljivo je spomenuti da nesrećni doktor nije naišao na razumevanje kolega - bio je smenjen i premešten u Budimpeštu. Bizarnim sticajem okolnosti, konačno završava u azilu gde će i umreti od sepse. Njegova zapažanja biće prihvaćena tek dvadeset godina kasnije, kada ih je Luj Paster objasnio svojom teorijom o klicama.

Pravilno pranje ruku

Šta znači pravilno prati ruke?
Doktorka Mirjana Tošić objašnjava: „Najpre treba skinuti sat i nakit, zato što u raznim udubljenjima mogu ostati patogene klice i preko kontaminiranih ruku izazvati bolesti."

Ruke se peru pod mlazom tekuće mlake, nikako vruće vode, koja može oštetiti kožu. Stručnjaci preporučuju prevashodno tečne sapune koji imaju antibakterijsko, antimikrobno, ali i zaštitno dejstvo na kožu ruku. Na taj način pravi se zaštitna obloga koja sprečava uništenje normalne mikrobiote.

„Važno je obratiti pažnju na to da čitava površina kože ruku bude pokrivena sapunicom, što znači da treba trljati dlanove, nadlanice, podlaktice", ističe Mirjana i dodaje da naročitu pažnju treba obratiti na prostor između prstiju koji je, pogotovu kod dece, značajan izvor prljavštine.
Čini se, ipak, da je presudan podatak u higijeni ruku u vezi sa vremenom - čitava ta manipulacija treba da traje najmanje od 30 pa do 60 sekundi!
Doktorka Tošić naglašava da ljudi često greše u pranju ruku. Pranje traje prekratko, kraće od 30 sekundi. Takođe, ruke se peru neredovno, nepravilno i veoma malo se koriste sredstva za čišćenje ruku. „I ono na šta bih posebno upozorila", ističe naša sagovornica, „jesu veštački, dugi nokti ispod kojih se zadržavaju patogeni organizmi, zbog čega ih moramo dobro oprati."

Dani higijene ruku

Na globalnom nivou, u toku godine, svetska populacija se dva puta podseća na značaj higijene ruku - petnaestog oktobra je Svetski dan čistih ruku, kada se propagira redovno i pravilno pranje ruku.

Petog maja, kada se obeležava Svetski dan pranja ruku u medicinskim ustanovama, fokusiramo se na ono što je posledica kontaminiranih ruku, a to su bolničke infekcije. Dobar primer za to je zlatni stafilokok, mikroorganizam koji živi na koži i u nosu oko 30% ljudi kao sasvim bezazlena bakterija, ali neki njeni sojevi vodeći su uzročnici opasnih bolničkih infekcija, uključujući upalu pluća, komplikovane infekcije kože i mekih tkiva.

Higijena u bolničkim uslovima - baš kao na filmu 

Da bismo se uverili kako izgleda higijena ruku u bolničkim uslovima, posetili smo Urgentni centar Kliničkog centra Srbije. Tu nam je doktorka Sara Kaiš, specijalizant hirurgije, pokazala kako izgleda prirema lekara i instrumentarki pred hiruršku intervenciju.

„Ruke uvek peremo od vrhova prstiju ka laktovima kako bi šake ostale najčistije i nikada se ruke ne spuštaju u suprotnom smeru kako se voda ne bi slivala od laktova nadole", pojasnila je doktorka i nastavila:
„Prvo se peru dlanovi i nadlanice; prostor između prstiju je jako važan, zatim, obavezno nokti koji su maksimalno skraćeni, bez laka; i posebno palčevi, tek posle šaka idemo ka laktovima, ispiramo i sušimo ubrusom ruke".
Postupak se ponavlja tri puta zaredom po tri minuta! Ruke se posle svaka tri minuta suše i na njih se na kraju nanosi dezinfekciono sredstvo koje se utrljava na isti način ceo minut!
Kao što je moguće primetiti, postupak pranja ruku u bolnicama ozbiljan je i složen. Doktorka Kaiš ističe: „U proseku se ruke peru nekoliko puta dnevno, ali neophodno je da se na pomenuti način vrši dezinfekcija ruku pre svakog ulaska u salu, a kada je u pitanju dežurstvo, onda i po dvadeset puta dnevno".

Na pitanje šta se sve „ubije" od mikroorganizama kada se ruke peru na taj način, dr Sara Kaiš odgovara da je to većina bakterija, ali ne i sve. Ruke su nakon takvog pranja dezinfikovane, ali nisu sterilne, tako da se otporniji mikroorganizmi uvek nalaze na njima. To je ono što je prihvatljivo i što mora da ostane. „Jednostavno, zasad ne postoji način da ruke budu potpuno sterilne", ističe doktorka.

Nakon toga zdravstveni radnici oblače sterilne mantile i stavljaju sterilne rukavice. Posebno se vodi računa o tome da se tako opranim rukama ne dodirne nijedan deo koji će biti u kontaktu sa operativnim poljem.