Muzički ukus i društvene klase

Čak i danas, u savremeno doba, društvene klase imaju osobene stavove o kulturi, specifičan ukus, način na koji slušaju muziku, kaže studija objavljena u kanadskom „Sociološkom pregledu".  Geri Vinstra, autor studije i profesor na Odeljenju za sociologiju Univerziteta Britiš Kolumbija, navodi da „širina ukusa nije povezana sa klasom", ali da postoje određeni „filteri" kod pojedinih klasa za ono što vole i ono što ne vole, kada je reč, između ostalog, i o muzici.

Studija je obuhvatila gotovo 1.600 telefonskih razgovora sa odraslima u Vankuveru i Torontu, koji su odgovarali na pitanja - šta vole, odnosno ne vole od navedenih muzičkih žanrova (ponuđen je 21 žanr). Sam profesor Vinstra navodi da je sklon „lakoj" muzici, mjuziklima i popu.

Prema studiji, ispostavilo se da siromašniji i manje obrazovani često vole kantri, disko, tzv. „laku" muziku, stariju rokenrol muziku, hevi-metal i rep. Oni bogatiji i obrazovaniji davali su prednost klasičnoj muzici, bluzu, džezu, operi, horskoj muzici, regeu, roku, tzv. „world music"... 

Istraživanje dotiče i osetljivu temu sociologije kulture: da li uz klase idu i određeni ukusi u oblasti kulture, ili - da li su elite definisane širokim spektrom prednosti koje ih odvajaju od „običnih smrtnika".  

Studija utvrđuje da bogatstvo i obrazovanje ne utiču na širinu muzičkog ukusa jedne osobe. Međutim, klasa i drugi faktori - kao što su starost, pol, status imigranta, poreklo - oblikuju muzički ukus na zanimljive i kompleksne načine.  

Značajnu ulogu u razlikovanju klasa ima i izbor muzike koju ljudi ne žele da slušaju. „Ono što se dopada višoj klasi - ne sviđa se nižoj, i obrnuto", kaže profesor Vinstra. Tako su kod najneobrazovanijih ljudi - učesnika u istraživanju - više od osam puta veće šanse da ne vole klasičnu muziku, nego kod onih najobrazovanijih. Sa druge strane, kantri, „laku" muziku, stariji rokenrol - pripadnici viših klasa uglavnom ne vole.  

Priredila Tatjana Cvejić