Da li religiozno vaspitanje umanjuje altruizam?

Mnoge porodice veruju da religija ima presudnu ulogu u moralnom razvoju deteta, ali kako međunarodna studija Univerziteta u Čikagu sugeriše - deca religioznih roditelja možda nisu toliki altruisti kao što ti roditelji misle.

Profesor Žan Deseti predvodio je tim razvojnih psihologa koji su ispitivali zapažanja i ponašanje 1.170 dečaka i devojčica uzrasta od 5 do 12 godina iz šest država: Kanade, Kine, Jordana, Južne Afrike, Turske i Sjedinjenih Američkih Država. Studija je procenjivala sklonost dece da dele, tretirajući to kao meru njihovog altruizma, kao i tendenciju da osude i kazne druge zbog lošeg ponašanja.

Deca iz religioznih porodica manje su sklona da dele nego deca iz nereligioznih porodica. Religiozno vaspitani ljudi takođe su spremniji da na antisocijalno ponašanje odgovore kaznom, sugeriše istraživanje.

Rezultati istraživanja u suprotnosti su sa mišljenjem religioznih roditelja, koji su češće nego nereligiozni roditelji tvrdili da njihova deca imaju visok stepen empatije i razumevanja za tuđe nevolje.

„Naši rezultati u suprotnosti su sa zdravim razumom i opštom pretpostavkom da su deca iz religioznih domaćinstava saosećajnija i ljubaznija prema drugima. Pokazalo se da su deca iz ateističkih i nereligioznih porodica zapravo velikodušnija", rekao je Deseti, profesor psihologije i psihijatrije na Univerzitetu u Čikagu.

Igra diktatora 

Deca su učestvovala u verziji „Igre diktatora", kako bi istraživači i kroz taj vid ponašanja procenili njihov altruizam. Dobili su deset nalepnica i pružena im je prilika da ih dele sa drugim detetom koje ne vide. Altruizam je meren prosečnim brojem deljenih nalepnica.

Da bi procenili moralnu osetljivost dece, naučnici su im puštali kratke animirane filmove u kojima jedan lik gura ili udara drugog, bilo slučajno bilo namerno. Po gledanju svakog filma, deca bi određivala koliko loše je bilo ponašanje određenog lika i koliku kaznu zaslužuje.

Roditelji su popunjavali upitnike o svojim verskim uverenjima i praksama i o proceni koju imaju o tome koliko su njihova deca saosećajna i pravedna. Na osnovu upitnika su formirane tri velike grupacije: hrišćani, muslimani i nereligiozni. (Pripadnici drugih veroispovesti nisu činili dovoljno veliki uzorak da bi bili uključeni u dodatne analize.)

Kao i u prethodnim studijama, uopšteno gledano, sklonost dece da dele povećavala se sa godinama. Međutim, deca iz hrišćanskih i muslimanskih domaćinstava bila su znatno manje spremna da dele svoje nalepnice nego deca iz nereligioznih porodica. Negativna veza religioznosti sa altruizmom rasla je sa godinama, te su deca iz domaćinstava gde se duže praktikovala vera najmanje bila sklona da dele.

Deca iz religioznih porodica više su osuđivala antisocijalno ponašanje i zalagala se da se ono oštrije kazni nego nereligiozna deca. Rezultati ove studije u skladu su sa prethodnim istraživanjima na odraslim ljudima, koja su otkrila da je religioznost povezana sa tendencijom da se kazni loše ponašanje.

„Rezultati studije otkrivaju da u različitim državama religija na sličan način nepovoljno utiče na altruizam kod dece. Oni osporavaju stav da religioznost podstiče društveno poželjno ponašanje i preispituju da li je religija neophodna za moralni razvoj, i time sugerišu da sekularizacija moralnog diskursa ne smanjuje ljudsku dobrotu. U stvari, čini upravo suprotno", rekao je Deseti.

Priredila Tamara Vešković