Kafa: uzbudljiva priča o dobrom ukusu

Aleksandra Savić, autorka aktuelne izložbe o kafi, podelila je zanimljivu priču o istoriji i pripremi kafe sa gledaocima emisije „Sve boje života". U razgovoru objašnjava kako izgleda biljka kafe, koliko ju je lako gajiti, a otkriva i da li se u Beogradu može naći najskuplja kafa na svetu. Izložba je otvorena do kraja meseca u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, a prate je i interesantni eksponati.

Kafa je - kako je većina nas shvata - pre svega poziv za druženje. Vaša izložba podrazumeva poziv za druženje, ali i istoriju kafe.

- Kafa je predstavljena pre svega iz botaničkog ugla. Postoji prava biljka kafe koju sam našla u beogradskim cvećarama, ona se ovde gaji kao sobna biljka. Zanimljivo, ne biste uopšte imali pojma da je u pitanju kafa, ljudi bi mislili da je bilo kakva biljka u pitanju, a sada će moći da vide kako kafa zaista izgleda.

Sa ekološkog stanovišta priča o kafi deluje drugačije, zar ne?

- To je malo kontroverzna priča jer kada se sade plantaže kafe puno se seče tropskih kišnih šuma i zaista dolazi do velike štete u ekosistemima. O tome se, naravno, ne priča mnogo zato što je kafa jako isplativa roba. Ona je posle nafte najisplativija roba na svetu. To su sve teme koje sam ja načela i ljudi mogu da sagledaju kompleksnost čitave priče. Onda, naravno, poreklo kafe: to su Etiopija i Afrika. Kafa je biljka koja raste u tropskim kišnim šumama i kada bismo se mi našli u tropskoj kišnoj šumi, ne bismo znali da je to biljka kafe, jer raste u nižim spratovima. To je njeno autohtono stanište i nikada se ne bi proširila van Afrike da nije bilo ljudi.

Na koji način je kafa „osvojila" svet?

- Ljudi su otkrili njena stimulativna dejstva i onda je iz Etiopije prešla preko Crvenog mora u Jemen, gde su je sledećih pet vekova čuvali i gajili na tim svojim terasastim plantažama. Iz luke Moka se dalje širila po svetu trgovinom. Onda su je preuzeli Holanđani i odlučili da sami uzgajaju kafu negde u sedamnaestom veku. U Amsterdamu su napravili staklene bašte koje su zimi grejali i uspeli su u tome zato što se kafa lako rasađuje. Lako im je bilo da seme kafe posade i da im nikne, zaista je vrlo lako i uspešno gajiti kafu. Onda su odlučili da u svojim kolonijama gaje kafu, tako da je kafa osvajala svet putem kolonijalizma i ropstva - bilo je puno besplatnog rada na tim plantažama kafe. To je zaista jedna kontroverznija priča i o istoriji osvajanja sveta i o robovlasništvu. I dan-danas je veliko iskorišćenje ljudskog rada na plantažama, rade čak i deca i njihovi roditelji, a jako su malo plaćeni.

Izložba se bavi i načinima obrade i prerade kafe.
- Veoma je bitno kako je kafa pečena, do kog stupnja je pečena jer ako je prepečete onda nećete dobiti fini ukus kafe nego gorak pepeljast ukus. I naravno - kofein, najviše ga ima u zelenoj kafi a ka crnoj kafi ga ima sve manje.

Dokada će izložba biti otvorena? Pripremili ste i brojne eksponate.

- Izložba će biti otvorena do kraja meseca. Prate je i brojni eksponati koje sam prikupljala širom sveta. Imamo razne eksponate za pripremu, preradu, upotrebu kafe, različite šoljice za kafu, mlinove iz devetnaestog i dvadesetog veka. Imamo šoljice Obrenovića: pile su dve kraljice, kraljica Draga i kraljica Natalija Obrenović iz tih šoljica. Imamo neke eksponate iz Etnografskog muzeja, gospodin Radmilo Mulić, kolekcionar iz Novog Sada je dao svoju veliku kolekciju kafa i Muzej Jevrema Grujića je takođe učestvovao u projektu.'