Humor kao lek

Zbirka humorističkih listova i časopisa neprocenjive vrednosti iz tog perioda stradala je, nažalost,  u bombardovanju i požaru Narodne biblioteke 6. aprila 1941. Tako je ogromno blago nestalo zauvek. Ali zadivljujućim radom gospodin Žarko Rošulj uspeo je da rekonstruiše taj deo srpske prošlosti („Čas opisa časopisa VII", Matica srpska, Institut za književnost i umetnost, 2014).

Smešna istorija

U tim listovima i časopisima, osim klasičnog humora neprolazne vrednosti, zabeleženi su mnogi važni događaji koje opšta istorija skoro i da ne pominje. Tu su mnoge afere, politički događaji, finansijske spekulacije tumačene iz ugla satiričara.
Mnogi političari su optuživani za samovolju, korupciju, kukavičluk, gramzivost. Na udaru je bila neutoljiva glad za vlašću koja donosi niz povlastica i lako stečeno bogatstvo. Srpski narod je u vremenu ropstva našao snage i mogućnosti da se našali na svoj i na račun drugih, a da ne pređe dozvoljene norme.
Teško je zaključiti koliko su satiričari bili objektivni, korektni. To se i ne može proveriti, naročito ako „pravna država" nije otkrila istinu u pojedinim slučajevima.

Maratonci trče počasni krug

U listu „Starmali" 10. oktobra 1878, na naslovnoj strani, objavljena je rubrika „Kakvih nema (tj. upravo kakvih ima) tvrdica" i na prvom mestu iskaz: „Bio je jedan, koji je u testamentu sve svoje pokretno i nepokretno imanje - ostavio samom sebi." To je veoma slično poslednjoj rečenici iz testamenta Pantelije Topalovića iz znamenitih „Maratonaca" Duška Kovačevića. List „Starmali" uređivao je dr Jovan Jovanović Zmaj a glavni saradnik bio je dr Ilija Ognjanović Abukazem - dva lekara, dva izuzetno nadarena satiričara.
Naravno, političke stranke su imale svoje listove koje su napadale konkurenciju.

Lele što će prst umače...

Lazar Paču se pamti kao štedljivi ministar finansija koji nije odobrio kredit kralju Petru Prvom Karađorđeviću za svadbu kćerke. Mnogi kažu da je on, lekar-pulmolog po zanimanju, bio najbolji ministar finansija u Srbiji. Ako ne najbolji a ono među najboljima. Kažu da je bio takav cicija da mu je bilo lakše izvaditi zdrav zub iz glave nego paru iz džepa.
Međutim, i Laza Paču je bio meta satiričara, optuživan je za sve i svašta. U satiričnim pesmama i karikaturama na „teret" mu se stavljaju „procenti" i „bonusi" koje je on, u saradnji sa Pašićem i ostalima, dobijao prilikom uzimanja kredita u inostranim bankama. Čak je vređan i na nacionalnoj osnovi.

List za humor i satiru „Đavo" 15. jula 1912. godine, na strani 2, objavio je satiričnu pesmu „Paču":

...Ima ljudi/ koji znaju,
Da sam bio sve uz Baju.
Pa čim Baja/ Zajam pravi,
Tu se Cincarin Paču javi.
Niko ne da/ Čak ni sua...
Nema zajma bez Pačua.
Zna i varoš,/ Zna i selo,
Svak je zajam moje delo.
I sad eto, /Vlada spreže,
Novi zajam da zareže.
Bilo manje, /Bilo jače,
Al numera/ Moja skače...
Lele što će prst umače,
uzvišeni doktor Pače.

Zajmovi o kojima je reč uzimani su pred balkanske ratove i Prvi svetski rat. Koliko je ko dobio „bonusa" i „procenata" stvar je nadležnih institucija. Satiričarima ne smemo verovati do kraja, jer oni nisu „naučnici" koji utvrđuju nepobitnu istinu, već daroviti pisci koji ružne pojave umeju da ismeju, sa manje ili više gorčine. U prilog tome navešćemo stihove sa iste stranice satiričnog lista „Đavo" koji takođe govore o kreditima:

Da se spaseš kreditora,
ja ti savet dajem -
Raci svakom: „Izvinite,
ja vas ne poznajem!"

Krediti i rate su deo prošlosti, ali i sadašnjosti. Bez kredita ne možemo. Ali ni bez satire.