Geometrijske forme i Rubljov

Ikona „Sveta Trojica" se danas čuva u Tretjakovskoj galeriji u Moskvi. Daleko je poznata izvan granica Rusije kao jedna od najlepše predstavljenih starozavetnih biblijskih scena Gostoprimstva Avramovog ili Svete Trojice.

Zbog čega se izdvaja u odnosu na ostale predstave pomenute biblijske scene?
Ovo umetničko delo se može analizirati na nekoliko nivoa, ali je fokus našeg razmatranja koncetrisan na geometrijske forme prisutne u stvaranju jednog srednjovekovnog umetničkog dela.

Starozavetna priča o Avramu i njegovoj ženi Sari, njihovom gostoljublju prema trojici putnika koji su predstavljali trojstvo Boga i predskazali im rođenje sina Isaka - bila je izazov za srednjovekovne slikare.

Andrej Rubljov je uzeo za osnovu vizantijsku ikonografsku shemu, ali ju je podvrgao ponovnom osmišljavanju i stvorio na taj način nešto sasvim novo i originalno.
Na njegovoj ikoni tri anđela se nalaze u nečujnom razgovoru, pred njima je svečana trpeza sa čašom za pričešće, sve je svedeno, ali suština nije narušena. Pridržavajući se hrišćanskog teološkog učenja, Rubljov je tri figure identične u izrazu povezao jednim ritmom - kretanjem u krugu, tj. kružnim kretanjem.

Poznato je da je krug simbol večnog trajanja života, harmonične savršenosti, simbol neba i sveta. Krug se na toj ikoni obrazuje u pozama, pokretima anđela, u nagibu njihovih glava i ruku; upisan je, takođe, u nevidljiv osmougaonik obrazovan presecima postolja, presecima krila, konfiguracijom palate i gore. Tako se unutrašnja geometrija slikanja postepeno spojila sa geometrijom polja ikone.

Stručnjaci smatraju da nije slučajno što Sveta Trojica izazivaju kod posmatrača asocijaciju na dela antičkog umetničkog korpusa. Bez sumnje, Rubljov nije video originalna antička dela, ali je moguće da je posredstvom literature ranohrišćanskih i srednjovekovnih mislilaca i bogoslova mogao da se upozna sa učenjima Platona ili Pitagore i drugih antičkih filozofa i naučnika. Posmatrajući predstavljenu scenu Svete Trojice, uočavamo još jedan detalj, a to je blaga asimetrija. Rubljov je pomerio figuru srednjeg anđela ulevo od centralne ose. To je bilo genijalno otkriće jer je slikar na taj način istakao fluidnost cele scene.

U vidu sheme trougao je postavljen na površini stola da vrh dodiruje vrh glave anđela u sredini. Jednostavna geometrijska forma nam govori da su troje u Jednom i jedno u Trojstvu a time se ističe važna hrišćanska teološka ideja. Uočljive su i kvadratne forme na ikoni. Kolorit i simbolika boja na ikoni takođe dublje objašnjavaju teološku misao. Još u 16. veku predstava Sv. Trojice Andreja Rubljova  dobila je epitet „ikona nad ikonama", svakako i danas uvažavan.