Sva blaga Brazila

 Rodno, klimatski i geografski gotovo idealno brazilsko tlo svojom energijom spojilo je tolike narodnosti i dalo jedinstveni duh koji zrači životom, igrom i hedonizmom, uprkos ekonomskim i socijalnim problemima. Teško ćete naći još jednu zemlju koja je tako povezala drevne civilizacije sa novim, tek dolazećim snagama. Zaista je neverovatno kako je nekadašnja portugalska kolonija spojila toliko rasa i tradicija. U dvesta miliona stanovnika zajedno dišu i razvijaju se indijanska plemena, potomci afričkih robova i moderne zapadnjačke kulture. Svi su doneli svoje, pružili stara znanja, umeća i veštine, pa se ono najrazvijenije iz evropske tradicije spojilo sa magičnim tekovinama domorodačkih kultura.

 Žuto, belo i crno zlato 

„Kada se svet zasitio zlata, obuzela ga je glad za šećerom, ali je sam šećer jeo robove... U početku žuto, zatim belo, zlato je postalo crno." Ovako Klod Levi-Stros, francuski antropolog, opisuje tužnu sudbinu Brazila nakon što su se Portugalci iskrcali na njegovo tlo. Posle zlatne groznice, doveli su afričke robove radi proizvodnje šećerne trske, a kada je sistem ropstva počeo polako da umire, prešlo se na eksploataciju najbolje brazilske kafe. Tupinamba Indijanci pokazali su im retko korenje, poput kasave ili manioke. Mnoga indijanska plemena su stradala pod portugalskim pritiskom (i naletom evropskih bolesti za koje nisu razvili imunitet), ali današnji Brazilci slave njihova kulturna i gastronomska umeća. Danas je brašno njihove kasave dominantna zamena za pšenično, a sve je popularnije i u Americi jer je hranljivo, a ne sadrži gluten.
Kafeno blago otkriveno je nešto kasnije, u 18. veku, a pored Portugalaca privuklo je i mnoge evropske narode. Sao Paulo je zahvaljujući proizvodnji kafe od gradića postao najveći i ekonomsko najmoćniji grad Brazila. Zato se većina vrhunskih restorana i elitnih gastronomskih kutaka nalazi upravo u tom gradu. Kako istaći plodnost te zemlje, osim činjenicom da se trećina kafe sveta proizvodi upravo u Brazilu, koji se nalazi na idealnom pragu planete, između tropske i umerene oblasti. Evropskim došljacima dugo je bilo neverovatno kako u istoj bašti, jedna uz drugu, bujaju pšenica i šećerna trska, lan i kafa.

 Egzotični eliksiri Amazonije

Iako većina brazilskog stanovništva nikada nije posetila Amazoniju, kuhinja starosedelaca je sve atraktivnija naučnicima i antropolozima, a čuveni kulinarski majstor Aleks Atala već godinama daje svoju interpretaciju tipičnih jela kišnih šuma. Svestan ugroženosti tropskih šuma, Atala se učlanio u „zeleni pokret" Brazila, i postao stalni član Instituta ATÁ. U saradnji sa naučnicima, antropolozima i etnopsiholozima traži načine kako da pomogne očuvanju prirodnog ekosistema i podrži način života amazonskih plemena. Uložio je u istraživanje i klasifikovanje nepoznatih biljnih vrsta, a jedno od otkrića u kojima je učestvovao jeste i pronalaženje nove vrste jestive palme.

Sve je drugačije uz muziku i egzotično voće

Autentična energija Brazilaca i vedri ritmovi prožimaju sve manifestacije, pa i doček Nove godine, uz šampanjac i prizore jednog od najpoznatijih vatrometa na svetu. Vazduh je topao oko 30 stepeni, ljudi su na plaži, obučeni u belu boju mira, i uz šampanjac slave boginju mora. U mnogim brazilskim gradovima se organizuju ceremonije i zabave i u čast određene vrste voća, koja u tom regionu najviše uspeva. Voće predstavlja spas u toplim danima, pa je zaista deo svakodnevice: pije se, dodaje u brzu hranu, nacionalne delikatese, osnova je većine poslastica i koktela.