Žene i mediji, 2. deo

Televizija u velikoj meri utiče na mlađe generacije, tako da ima mogućnost da kreira vrednosti, sklonosti i stavove žena i devojčica na pozitivan, ali i na negativan način. Zato je od suštinskog značaja da ih edukatori podučavaju kritičkom procenjivanju i analitičkim veštinama. Razvojem odgovarajućih obrazovnih i informativnih programa koji poštuju višejezičnost i koji su prilagođeni i osobama sa oštećenim sluhom, utiče se na svesnost javnosti, naročito roditelja, o značaju obrazovanja bez diskriminacije i o važnosti jednake podele posla u porodici (između dečaka i devojčica).

Žene sve više koriste zakonodavni sistem za ostvarenje svojih prava, u mnogim zemljama, ali i u Srbiji. Međutim, kao da još uvek ne postoji dovoljno jasno sagledavanje postojećih prava, to ujedno i sprečava žene da u potpunosti uživaju ljudska prava i ravnopravnost. Iskustva mnogih zemalja su pokazala da se žene mogu osnažiti i motivisati da prihvate svoja prava, bez obzira na nivo obrazovanja i socio-ekonomski status.

Programi opismenjavanja putem medija doprineli su da žene bolje razumeju vezu između toga kako žive i koja prava imaju i kako da ih ostvare. Obrazovanje na temu ljudskih prava žena, kao i upoznavanje sa mehanizmima za njihovo ostvarivanje, veoma je važno da bi žene reagovale na njihovo kršenje. To je posebno značajno za žene koje su u ranjivoj poziciji, jer bi tako poznavale svoja prava i pristup pravnoj zaštiti.
Zahvaljujući širenju komunikacionih tehnologija, sredstva javnog informisanja mogla bi da daju mnogo veći doprinos generalnom napretku žena, promovišući rodnu ravnopravnost, jednake mogućnosti i partnerske odnose između muškaraca i žena, kako u sferi politike tako i u vezi sa privatnim stavovima i ponašanjem.

Tokom poslednje dve decenije načinjeni su krupni koraci u informacionim tehnologijama i mreži globalnih komunikacija, čime se brišu nacionalne granice i utiče na javnu politiku, privatne sklonosti i ponašanje, naročito na decu i omladinu. 

Više je žena koje rade u sektoru komunikacija, ali je malo onih koje su na pozicijama odlučivanja ili u telima koja utiču na medijsku politiku. Nedostatak rodne osetljivosti u medijima je evidentan, samo što se ne čini gotovo ništa da se eliminišu rodni stereotipi, koji su izraženi u javnom medijskom sektoru, ali i u privatnom, na lokalnom nivou i u međunarodnim medijskim organizacijama.

Savet za rodnu ravnopravnost, Ženska mirovna grupa i Građanska akcija, nastavljajući aktivnosti u okviru projekta „Žene to mogu u medijima", inicirali su potpisivanje Kodeksa rodno osetljivog medijskog izveštavanja.
Taj kodeks su svečano potpisali predstavnici osam medija iz opštine Pančevo (TV Pančevo, „Omoljčanin", „Naše novine", „Ivanovački dobošar", „XXI- vek", „Pančevačko čitalište", „Quicklook", „Libertatea" i „Pančevac") 16. aprila 2008. g. u maloj sali Opštine Pančevo.

Mediji su se obavezali na to da teme porodičnog nasilja, trgovine ljudima i seks trafikinga, čije su žrtve najčešće žene, tretiraju s dužnim poštovanjem i bez senzacionalizma.

Šta valja činiti, kakve aktivnosti preduzeti kako bi se „spasla" medijska slika o ženama:

- pripremiti i emitovati u medijima emisije o zdravlju žena i muškaraca, posebno mladih, posebno o seksualnosti i reprodukciji, uzimajući u obzir prava deteta na informacije, privatnost, tajnost, kao i na odgovornosti, prava i obaveze roditelja;
- ohrabriti porast medijskih programa za žene i programa koje bi vodile žene; kroz njih bi se sagledalo na koji način se vodi računa o potrebama žena;
- postići rodni balans u savetodavnim, menadžerskim i monitoring telima medija;
- podržati istraživanje o svim aspektima žena u medijima sa ciljem promene postojećih medijskih politika;
- upotrebljavati rodno senzitivan jezik u medijima;
- formirati bazu medija ekspertkinja;
- ohrabriti žene da učestvuju u formiranju koda ponašanja, ili drugih mehanizama za uklanjanje stereotipa iz medija;
- informisati novinare i novinarke o rodnoj ravnopravnosti, kako bi se ukinuli stereotipi i promovisale žene kao ljudska bića, njihovi potencijali, talenti i ostvarenja i njihov doprinos razvoju društva...

Zanimljiv je primer dešavanja u Vikipediji - najveća i najpopularnija onlajn-enciklopedija zamišljena je kao besplatan i lako dostupan izvor informacija za sve korisnike. Nedavno sprovedeno istraživanje otkrilo je kako jednakost kojom se zaklinju osnivači Vikipedije u praksi baš i ne funkcioniše. Porazni rezultati istraživanja pokazuju kako u ukupnom broju saradnika Vikipedije učestvuje samo 13% žena.

Iako na prvi pogled nevidljiva, rodna diskriminacija je prisutna na svim nivoima „Viki- univerzuma". Tekstovi o tzv. ženskim proizvodima (npr. narukvice prijateljstva) prilično su škrti u poređenju sa onima o bejzbol karticama i drugim proizvodima čiji su primarni korisnici muškarci.
U čemu je suština? Neki analitičari uzroke nejednakosti pronalaze u samoj onlajn kulturi. Promovišući otvorenost i digitalnu anarhiju kao osnovna načela, osnivači Vikipedije su decidirano odbacili sva pravila, pa tako i ona čiji je primarni cilj osigurati raznolikost i ravnopravnost.