Da li kasnite?

Niko ne voli da čeka, pa oni koji kasne najčešće budu dočekani s ljutnjom jer nisu poštovali tuđe vreme. 

Ljudi koji kasne posmatrani su kao neodgovorni, nepouzdani, pa čak i bezobzirni zato što namerno i svesno čine nešto što frustrira druge. Koliko je tačna pretpostavka o svesnoj bezobzirnosti i nepoštovanju drugih?

Poslednjih godina rađena su ozbiljnija istraživanja tog relativno čestog problema ‒ procenjuje se da između 15 i 20 odsto ljudi kasni. Oni koji veruju u „psihološku pozadinu" najčešće spominju pasivnu agresiju ‒ odnosno da je kašnjenje indirektan način da nekoga povredite ili osujetite. 

Osim toga, veruje se i da ljudi kasne jer jednostavno ne brinu za druge, pa im je svejedno što ih neko čeka.

Novija istraživanja pokazuju da to nije tako, jer većini osoba koje stalno kasne bude neprijatno, ali ne uspevaju da to promene, čak ni kad zbog toga trpe kritike.

Subjektivni doživljaj vremena

Nekoliko autora bavilo se proučavanjem konstantnog kašnjenja, između ostalog i s ciljem da dođu do predloga kako se to nefunkcionalno ponašanje može promeniti.

Džef Konte, profesor psihologije na Univerzitetu u San Dijegu, višegodišnjim radom i istraživanjima o kašnjenju došao je do određenih zaključaka o crtama ličnosti: on smatra da su te crte duboko ukorenjene u ličnosti, a kašnjenje kao navika povezano s njima.

Istraživači De Lonzor i Morgenstern daju sledeće praktične preporuke za one koji žele da prestanu s kašnjenjem: proučite koliko vam je vremena potrebno za pojedinačne aktivnosti; podesite alarm da vas podseti na to koliko je sati; naučite da kažete „ne" ‒ ne zatrpavajte se obavezama; nemojte se perfekcionistički truditi da uredite svaki detalj tokom spremanja. Ograničite sadržaje koji vas ometaju ‒ na primer, ugasite radio i televizor; nikad ne planirajte da stignete tačno na vreme; ljudi koji kasne ne ostavljaju nikad višak vremena i teže da stignu tačno u minut, pa zato istraživači savetuju da se planira dolazak od 15 minuta ranije. Kad izađete, nemojte se vraćati da obavite „samo još jednu stvar". Radujte se čekanju ‒ ako nekoga plaši ta mogućnost, onda treba da isplanira aktivnost dok čeka ‒ čita novine, pozove nekoga telefonom i slično, a to čak može biti i motivacija da se stigne ranije. 

Zbog ružne navike da kasnimo, na godišnjem nivou svaka država i pojedinac gube, jer vreme je novac.

 Priredila Aleksandra Stojanović