Nova naučna kreacija ‒ budućnost transplantacije?!

Ohrabrujući rezultati istraživača Biološkog instituta Salk u Kaliforniji, objavljeni u naučnom časopisu Sel (Cell), izazvali su veliku pažnju javnosti. Istraživanja na himerama ‒   organizmima koji sadrže ćelije različitih vrsta ‒ mogu omogućiti uvid u rani razvoj organizama, nastanak bolesti, kao i unaprediti metode za testiranje lekova.

U (verovatno daljoj) budućnosti očekuje se da će biti izvor tkiva i organa za lečenje ljudi. Ipak, zasad, jedan su od alata za razumevanje razvoja i specijalizacije ljudskih matičnih ćelija.

Takva istraživanja predmet su mnogobrojnih rasprava. U Sjedinjenim  Državama kreiranje organizama koji sadrže ćelije različitih vrsta vremenski je ograničeno, pa nakon 28 dana, himerni embrion mora biti uništen. U Japanu su dozvoljena istraživanja do 14 dana starosti embriona. Nemačko zakonodavstvo zabranjuje unošenje životinjskih gena u ljudske embrione, ali ne i suprotan proces. U Francuskoj su takva istraživanja  zabranjena.

„Sama činjenica da 'kreacije' biotehnološkog procesa mogu biti zaustavljene zbog etički spornih momenata govori o tome koliko je bioetika značajna u današnjoj nauci", rekao je za Internet portal Obrazovno-naučnog programa prof. dr Vojin Rakić, direktor Centra za bioetičke studije.

Profesor Rakić smatra da rad na himernim organizmima može u budućnosti doprineti boljem lečenju trenutno neizlečivih bolesti, što je etički opravdano. Naglašava i da postoji stav da se dobijanjem organizama koji nisu pripadnici ni jedne ni druge vrste, „Minotaura" našeg vremena, narušava ljudsko dostojanstvo.

Inkubatori za ljudske organe

Iako naučnici smatraju da svinje mogu biti odličan „inkubator" za ljudske organe i da se na taj način mogu dobiti mnoga srca, pluća, pankreas, jetra, bubrezi, pa čak i rožnjača, sa etičkog stanovišta, takva istraživanja imaju spornih tačaka.

"Poslednjih godina neki etičari, kao što je na primer Piter Singer, skloni su da prošire listu etički relevantnih populacija. Tako ni životinje ne bi smele biti stvarane samo zarad ljudskog dobra, jer time bi postale puko sredstvo za cilj koji je izvan njih. Ti etičari kantovsku deontološku etiku primenjuju i na životinje", kaže profesor Rakić.

Dodaje da je možda još relevantnije od toga stvaranje himera koje otvara i sledeće dve veoma značajne etičke dileme: mogućnost stvaranja životinja sa ljudskom svešću, kao i mogućnost da himere izađu izvan laboratorija.

„Sve u svemu, kreacija himera otvara neka sasvim nova bioetička pitanja", naglašava Vojin Rakić.

Istraživanje je pokazalo da su implantirane ljudske ćelije počele da se razvijaju u mišićno tkivo, ponajviše srčano, i tkivo drugih organa. Kako je razvoj embriona zaustavljen u ranoj fazi, ne može se sa sigurnošću tvrditi da se ljudske ćelije ne bi razvijale i u nervnom sistemu. Nemoguće je predvideti i kako bi te ćelije uticale na svest životinje.
Sa medicinskog stanovišta, retrovirusi ugrađeni u životinjski genom mogu se preneti na ljudski DNK. Posledice takvog transfera još uvek ne mogu da se sagledaju.